Bilo je to skoro pre tri decenije. Prvi strip crtač Spasoje Kulauzov kojeg smo imali sreću da u tim dečijim godinama upoznamo. LJubav prema stripu nas je zbižila, a poznanstvo je preraslo u iskreno prijateljstvo koje i danas traje. Narednih nekoliko godina bili smo „redovni“ gosti kod Spasoja. Imali smo priliku po prvi put da vidimo originalne table stripa. Čiste i besprekorne. Table u olovci, što nam je bilo posebno važno, i sve ostalo u vezi sa stripom što smo naslućivali da postoji. Sa velikim strpljenjem nam je ukazivao na greške koje smo pravili. Nesbično je delio sa nama tajne crtačkog zanata. Iz nedelje u nedelju, meseca u mesec, naši crteži su postajali sve manje naivni. Dilemu više nismo imali. Želimo da postanemo strip crtači! Unapred smo se radovali svakom odlasku u Mokrin. Vreme koje smo provodili sa Spasojem u njegovom ateljeu delovalo je nestvarno. On je poslu prilazio sa sigurnošću koja krasi samo najveštije profesionalce. Kao čarobnim štapićem, sigurnim potezom olovke, pera i četkice, pretvarao je beli papir u najleše slike i crteže. Bili smo svedoci nastanka pravih umetničkih dela. Tu pred našim očima, i često po našem izboru, oživljavali su likovi iz sveta stripa, filma i mašte. Po nekad bi smo ga zamolili da nacrta nešto određeno i sa uživanjem gledali kako to radi. Unapred smo znali da će rezultat biti zadovoljavajući. Prisećam se reči jednog starog profesora koji je govorio da je lep crtež isto kao i lep rukopis, ili ga imaš ili ne. To je, valjda, i razlog zašto nam se neki autori dopadaju, dok nam se drugi, uprkos majstorskom crtežu, ne sviđaju. Spasoje je umetnik čiji rad pleni na prvi pogled.Miroslav D. Ivetić
