Vasika Tenkeš je rođen 1946. godine u Mokrinu. Učestvovao je na mnogobrojnim domaćim i svetskim festivalima karikature, na kojima je često nagrađivan, između ostalog i nagradom na Salonu svetske karikature u Montrealu. Opremio je svojim ilustracijama i nekoliko knjiga, a štampane su mu i knjige sopstvenih karikatura, „Cvetovi dobra” 1972. godine i „Karakiri” 1999. godine. Karikature je objavljivao u novinama i publikacijama Jugoslavije. Zajedno sa B. Šajtincem, Zoranom Jovanovićem, D Stojanovićem, J. Lukićem i A. Pajvančićem, pripadao je „crnom talasu” u jugoslovenskoj karikaturi. Svoj talenat je i izglačao do samosvojne prepoznatljivosti. Bio i ostao jedan od originalnih karikaturista u svetu humora a posebno satire uopšte, dakle, u svetu izuzetne duhovnosti, onoj koja crtežom „piše romane”, kako je to vispreno primetio veliki pesnik, Miroslav Antić. I pored toga, Vasika Tenkeš je ostao skromni Mokrinčanin, koji se nikada u životu nije prsio svojim izuzetnim talentom i autohtonim umetničkim izrazom. Iako pripada starijoj poratnoj generaciji likovnih umetnika čije je stvaralaštvo bilo svakako sputavano komunističkom cenzurom i ideološkim predrasudama, Tenkeš je čitave svoje umetničke karijere bio i ostao na tragu protivnika dehumanizovane stvarnosti, ratne zaslepljenosti i individualne zatupljenosti i gluposti. Nepovodljiv za trenutnim pomodarstvom ostao je veran idejama univerzalizma, koje je realizovao jednostavnim i vanvremenskim crtežom, iz koga je simbolički isplivavao umetnikov naum, duboko ljudski ali po potrebi i vrlo kritički. Svoje likove je smeštao samo u kontekst lične imaginacije, čime je izbegao da pažnju, pre svega produhovljene javnosti, skreće sa svojih osnovnih poruka i time im omogućio maksimalnu koncentraciju na simboliku i metaforiku svog višeznačnog crteža. I baš zbog te posvećenosti opštim temama i večitim ljudskim slabostima i prokletstvima, karikature Vasike Tenkeša je skoro nemoguće vremenski locirati, jer i one nastale na početku njegove karijere, imaju istu svežinu, aktuelnost i prepoznatljivost, kao da su stvarane danas i da se odnose na savremeni trenutak. Ako je jedna od odrednica umetnosti bezvremenost, onda se za Tenkešove karikature itekako može reći, da su večito mlade i da pripadaju svim vremenima. Njih prepoznaju i danas, a biće sasvim pristupačne i jasne i budućim generacijama. Ako bih se usudio da izrazim lično mišljenje o svakoj ponaosob karikaturi, bojim se da bih uskratio i sebi i drugima, nepotpunim sugestijama, ogromnu maštovitost i sugestivnost Vasikinih karikatura. Najbolje je o mudrostima Vasikinih crteža razmišljati, ne na izložbama, već u samoći individualne zapitanosti. Njegove karikature su štivo istovetno kao knjige vrhunskih pisaca. Ono što vidite na Vasikinim karikaturama, znajte, nije to. On nam prikazuje, sve ono što ne vidimo, a želimo ili se tome protivimo, u sebi ili u društvu. Vasika Tenkeš je tvorac mnogih karikatura koje predstavljaju ozbiljnu društvenu kritiku i moralnu opomenu. Na osnovu toga, ali i idejne i likovne autohtonosti, njegove karikature s pravom zauzimaju dostojno mesto u galeriji srpskih karikaturista.
Jovan Veljin Mokrinski
