U sklopu nedelje kulture 22. juna u galeriji Doma kulture Mokrin juna, održana je jedinstvena promocija knjige „Naše gajde” . Promociju je vodio poznati gajdaš i graditelj gajdi, Maksim Mudrinić, čija je strast i veština u ovoj tradicionalnoj umetnosti osvojila srca mnogih. Mudrinić je poznat po svojoj posvećenosti očuvanju i popularizaciji gajdi, tradicionalnog instrumenta koji je duboko ukorenjen u kulturi ovih krajeva. Promocija knjige bila je prilika da se Maksim Mudrinić poveže sa publikom i podeli svoje iskustvo u vezi sa gajdama i gradnjom ovog instrumenta. Knjiga, koja nosi naziv „Naše gajde“, predstavlja Mudrinićevu kolekciju znanja i priča o gajdama, njihovoj istoriji i značaju u tradicionalnoj muzici. Takođe, knjiga sadrži i detalje o sačuvanim gajdama. Tokom promocije, Maksim Mudrinić je uz orkestar izveo nekoliko prelepih kompozicija na gajdama. Njegova veština i strast prema muzici jasno su se osećale kroz svaki takt. Mnogi su bili oduševljeni što su imali priliku da čuju takvo majstorstvo uživo.Nedelja kulture u Mokrinu pružila je jedinstvenu priliku da se istakne Maksim Mudrinić i njegov doprinos očuvanju tradicije gajdi. Njegova promocija knjige u galeriji Doma kulture okupila je ljude koji su bili spremni da saznaju više o ovom instrumentu i uživaju u predivnom zvuku gajdi. Mudrinićev rad i strast prema gajdama i gradnji ovog instrumenta ne samo da inspirišu druge, već su i važan deo kulturnog nasledja.
Iz predgovora Bogdan Ibrajter Tane
„Gajdaši u Mokrinu u XX veku koje znam bili su Ljuba Pejakov, boravio u Americi, pa se vratio, Acko Pejakov, Svetozar Tota Dudić Čatar, otac, Rade Čatara, Landupa Ranko, gajdaš i zvanični seoski dobošar (U Mokrinu su govorili „bugnjaroš“, pogrešno od, bubnjaoš – udara u bubanj, dobuje). To landupa znači provodadžjia. Kad provodadžija ulazi u neku kuću da ugovara prosidbu, pazi da zatvori vrata turom! Lan – dup! Verovalo se da će tada provodadžija uspeti u svom naumu. To je znao i Stevan Sremac. Kad je tetka Maneta kojundžije Doke ušla kod Zamfirovih da ugovara za lepu Zone, vrata je zatvorila turom… (Sremčeva knjiga „Zona Zamfirova“)“ .
