Učesnici: Goran Novakov, Petar Pismestrović, Jugoslav Vlahović, Pal Lephaft, Nikola Ojdanić, Mirko Vuković, Mića Miloradović, Jakša Vlahović, Milorad Rankov,, Spasoje Kulauzov , Sibin Slavković , Nikola Dragaš , Žarko Drinčić , Rajko Karišić , Zdravko Mićanović , Slaviša Ševrt , Vlado Trtić Krikus , Zoran Tovirac
Bliski susret treće vrste
Kada sam Todetu Nikoletiću na pokaz poslao portrete Raše Popova koje sam radio za ovu izložbu, u propratnoj poruci sam se poigrao sa onom poznatom pjesmom Bore Đorđevića, pa napisah:„Oni što teraju mak na konackažu mi da sam rašOOnac!”. Rašoonci nisu neka džordž-lukasovska, „izvanzemaljska”, „intergalaktička” vrsta iz „Ratova zvijezda”, mada pomalo, možda, djeluju kao „pridošlice iz neke druge dimenzije” (posebno u ovo „vreme čuda”). Rašoonci, to su: oni – koji – vole – Rašu! Oni koji su – za – Rašu. Mislim da ni sam Raša bolje ne bi objasnio „etimologiju” ovog neologizma. Mislim, zapravo, da bi Rašu ovo objašnjenje u potpunosti zadovoljilo i da bi ga bez zadrške aminovao. Rašoonci, to smo vi i mi. Rašoonci ste vi Mokrinčani, vi koji ste došli da uveličate i onom banatskom ekspertizom, pradrevnom paorskom forenzikom procijenite ovu izložbu karikatura upriličenu u čast VAŠEGA Raše i mi koji smo crtali i slikali NAŠEGA Rašu Popova. Pa, dakle: pozdravljam vas, rašoonci! Pozdravljam vas tradicionalnim rašoonskim pozdravom! Pozdravljam vas i radujem vam se onako kako se „isti istom raduje”! (DŽordž Lukas bi rekao – bliski susret treće vrste!)U jednom televizijskom intervjuu Raša je ispričao kako je neslavno prošao njegov prvi javni nastup, na slavi u domu Popovih, kada je pred slavarima trebalo da osvjetla obraz familije, zablista, zabljesne, iliti, najkonkretnije – da odrecituje neki pjesmuljak Čika Jove Zmaja. Netom prije, u hodniku perfektno i bez zastajkivanja pretpremijerno je izdeklamovao svoju „rolu”, ali pred gostima nije mogao ni da „bekne”. Kaže da nije znao ništa od onoga što je znao. Ja, pak, mislim da je to bio prvi Rašin javni performans! Smišljeno u njegovome stilu i po njegovu kroju! Budući da su njegovoga pradjeda, vi Mokrinčani to bolje znate, zvali Mokrinskim Sokratom, mali Raša je – vjerujem – tada izveo nijemi performans „potpisan” onom Sokratovom riječju: „Znam da ništa ne znam!”. U dlaku tako se ja osjećam u ovom trenutku. Doveden sam pred zid spoznaje da ništa ne znam! Šta da kažem? Šta da guknem? Šta da šušnem? Mislite da je nekome ko je odrastajući, u nekoj provincijskoj kasabi na TV ekranu gledao čudo zvano Raša Popov lako da kaže nešto o tome čudu?! Da je lako i da je moguće, onda to ne bi bilo čudo. A jeste… cvrc!Mislite li da je neko ko je gledajući „Ef i ef”, čačkao nos, pravio savršene kuglice i krišom se sladio istima, mogao i da pomisli da će jednom u životu, jednom u budućnosti, biti u prilici da nešto kaže na izložbi na kojoj su mnogi pokušali da nacrtaju to čudo?! Još ako tome pridodamo i činjenicu da su među tim „mnogima” čudolovcima i oni uz čije je karikature, ilustracije i omote rok albuma taj isti slinojed odrastao i razvijao se… O, ne! Ni u ludilu! Takva (kakva jeste; nema se kud!) konstelacija stvari čini da najedared ne znam ništa i da sam „ostao bez teksta”. Ne znam, u stvari, ni otkud ja ovdje.Jedino što me donekle opravdava, jedino čime se ja mogu opravdati što ovo pišem i ovdje nešto govorim jeste bledunjavi podatak da sam ja književnik koji tu i tamo crtucka, a književnici bi, „po difoltu”, vazda trebalo da imaju šta da kažu.I znao sam nekada, kao i mali Raša na slavi…Ali, avaj, ni to mi sada nije od pomoći. Ipak, slamčicu spasa mi kriomice, iz sada daleke prošlosti, dotura ona slatka plava djevojčica sa pletenicama koja je u onim starim negdanjim „Fazonima i forama”, svako malo, govorila: „Rašo, ti si genije!”.Pa, dakle: Rašo, ti si genije!Genije opšte prakse!A kako to i ne bi bio.Vidi samo: toliko dugo te nema među nama, a toliko te ima! Toliko si prisutan. Eto te među nama! Genijalno!I pazi sad ovo: ti – kojeg nema – okupljaš nas kojih ima u ovakvom broju i u ovakvom sastavu. Prava reprezentacija: Petar Pismesterović, Jugoslav Vlahović, njegov sin Jakša, Sibin Slavković, Zarko Vučinić, Rajko Karišić, Goran Novakov, Pal Lephaft (nadam se da sam to dobro napisao i izgovorio), Nikola Ojdanić, Zdravko Mićanović, Slaviša Ševrt, Mića Miloradović, Nikola Dragaš, Zoran Tovirac, Milorad Rankov (nadam se da nikoga nisam „previdio”). Ko bi, osim tebe – reci mi, molim te – mogao da sakupi takvu „falangu”, takvu „gardu počasnu”! Sve je to dio tvog velikog performansa! Prozren si… Da ne kažem: provaljen si! Performansa koji se ne okončava, niti je zamišljen tako da ima kraj. Genijalno! Rašo, genijalno! Dragi Mokrinčani, dragi – na svoga Rašu ponosni Mokrinčani, dragi prijatelji, ovdje smo se okupili da pokažemo i potvrdimo svoje divljenje i poštovanje spram „lika i djela” Raše Popova. U tome smislu, i ova sjajna (uistinu sjajna!) izložba, i književni program ove manifestacije, i muzičke interpretacije, i sve ostalo što uz to ide samo su, rekao bih, „dio pratećeg folklora”. Time, naravno, ni u primisli ne želim da umanjim izuzetnost ovih susreta; želim, u stvari, da povlačeći sve ovo u drugi plan u avanscen isturim i svjetlo pozornice bacim na to DIVLJENJE i POŠTOVANJE. Svi ovdje sabrani crtači i slikari, saglasićete se sa mnom, siguran sam, crtali su i slikali iz divljenja i poštovanja prema „liku i djelu” Raše Popova; svi književnici govore u znak divljenja i poštovanja prema Raši Popovu… Divljenje i poštovanje su spiritus movens lijepe i hvale vrijedne manifestacije „Dan Raše Popova”. Prije i iznad svega! Eto, zato mi i jesmo rašoonci, a ne… neki tamo…A rašoonci znaju, rašoonci pamte i s koljena na koljeno prenose (kao što vidite!) i prenosiće još dugo (dok ih je god!) staro rašoonsko predanje koje veli da je Raša Popov (pored svega što jeste bio) preteča Gugla i guglanja. Je li tako?! (Vi kažete: jesteee!) Raša Popov je Gugl prije Gugla! Je li tako?! (Vi kažete: Jesteee!) Gugl se, prije no se Guglom i nazvao, zvao – imenom i prezimenom – Raša Popov! Je li tako?! (Jesteee!) Rašin rođeni brat je bio enciklopedista, ali Raša je bio „enciklopedija koja hoda”! Je li? – Jesteeee! Jeste, sve je tako, ali s jednom „malom” razlikom.Malom, koja razliku čini golemom! Raša je bio Gugl kakvim Gugl nikada biti neće: bio je to beskrajno zabavan i magnetično duhovit – takoreći urnebesan Gugl jednog dirljivo toplog, humanog čovjeku podobnog vremena.Ova izložba to i pokazuje.Ovo jeste „bliski susret treće vrste” u Mokrinu banatskome!
Mirko Vuković,u Banjoj Luci, 19. 6. 2023. godine