Udruženje Građana Raša Popov

Donacija

ćir/lat

Ćir/Lat

Ćir/Lat

Održana šesta manifestacija Dan Raše Popova

U čast Radivoju Raši Popovu održana je šesta manifestacija „Dan Raše Popova“, koja je okupila brojne talentovane pojedince iz sveta književnosti i umetnosti. Na ovogodišnjem događaju su učestvovali  umetnici iz različitih oblasti. Branimir Rosić iz Novog Sada, Uroš Petrović i Slobodan Stanišić iz Beograda, Predrag Vuković Peđolino iz Beograda, Vid Vicko Vukelić iz Banja Luke u Republici Srpskoj, Mirko Vuković takođe iz Banja Luke, Danijela Kvas iz Lazarevca, Radovan Vlahović iz Novog Miloševa, Jana i Elena Crnomarković iz Novog Sada, Stefan Kozarski, Vrtić „Neven“, Osnovna škola „Vasa Stajić“ i Kulturno-umetničko društvo „Mokrin“.Svaki od učesnika je svojim talenatom i kreativnošću doprineo bogatstvu manifestacije i oživeo duh Raše Popova. Posebno je istaknut pesnik Slobodan Stanišić, koji je ovogodišnji dobitnik Nagrade „Raša Popov” za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu. Pored toga, Udruženje građana Raša Popov ove godine prvi put je dodelilo i specijalnu nagradu. Dobitnik specijalne nagrade za književnost i afirmaciju mladih umetnika je Radovan Vlahović iz Novog Miloševa. U okviru manifestacije održana je i tribina pod nazivom „Šta o Raši misle pesnici odlikaši“, koja je održana u galeriji Doma kulture Mokrin. U prvom delu trbine pesnici su govorili o Raši Popovu, dok je u drugom delu trbine  žiri obrazložio i dodelio nagrade za nagrađene učenike koji su učestvovali na konkursu „Rašin Šešir”  na temu „Hoću neću“. Ovi mladi talenti su svojim kreativnim pristupom i izražavanjem pokazali svoju inspiraciju i razumevanje dela Raše Popova. Ovogodišnji  dobitnik nagrade „Rašin šešir” je učenik OŠ „Maladost” Stefan Petković iz Vršaca. U 19.00 časova održan je kulturno umetnički program na varoškom trgu. Ovaj program je bio prilika da posetioci uživaju u raznovrsnim umetničkim nastupima i uživaju u bogatom kulturnom sadržaju.Manifestacija „Dan Raše Popova“ pružila je priliku da se zajedno proslavi nasleđe ovog velikog pisca i da se podsetimo njegovog značaja za književnost za decu. Kroz različite umetničke izraze, pesnici, književnici i umetnici svih vrsta izrazili su svoje divljenje prema Raši Popovu i njegovom doprinosu srpskoj kulturi. Ova manifestacija je bila ne samo prilika za umetnike da se predstave publici, već i da se podstakne ljubav prema knjizi i kulturi kod mladih generacija. Kroz svečanu atmosferu i bogat kulturni program, Dan Raše Popova je postao nezaboravno iskustvo koje će ostati urezano u sećanjima svih prisutnih. Takođe Udruženje građana „Raša Popov” Je izdalo zbornik pod Rašinim šeširom” .Jedan od značajnih događaja u sklopu manifestacije bila je i izložba portreta posvećena Radivoju Raši Popovu. Na ovoj izložbi su se predstavili talentovani umetnici koji su svojim radovima preneli svoje viđenje i interpretaciju ovog izuzetnog pisca. Među učesnicima izložbe bili su Goran Novakov, Petar Pismestrović, Jugoslav Vlahović, Pal Lephaft, Nikola Ojdanić, Mirko Vuković, Mića Miloradović, Jakša Vlahović, Milorad Rankov, Spasoje Kulauzov, Sibin Slavković, Nikola Dragaš, Žarko Drinčić, Rajko Karišić, Zdravko Mićanović, Slaviša Ševrt, Vlado Trtić Krikus i Zoran Tovirac. Njihova umetnička dela su oživela lik i delo Raše Popova.

Izložba portreta Raše Popova

Učesnici: Goran Novakov, Petar Pismestrović, Jugoslav Vlahović, Pal Lephaft, Nikola Ojdanić, Mirko Vuković, Mića Miloradović, Jakša Vlahović, Milorad Rankov,, Spasoje Kulauzov , Sibin Slavković , Nikola Dragaš , Žarko Drinčić , Rajko Karišić , Zdravko Mićanović , Slaviša Ševrt , Vlado Trtić Krikus , Zoran Tovirac Bliski susret treće vrsteKada sam Todetu Nikoletiću na pokaz poslao portrete Raše Popova koje sam radio za ovu izložbu, u propratnoj poruci sam se poigrao sa onom poznatom pjesmom Bore Đorđevića, pa napisah:„Oni što teraju mak na konackažu mi da sam rašOOnac!”. Rašoonci nisu neka džordž-lukasovska, „izvanzemaljska”, „intergalaktička” vrsta iz „Ratova zvijezda”, mada pomalo, možda, djeluju kao „pridošlice iz neke druge dimenzije” (posebno u ovo „vreme čuda”). Rašoonci, to su: oni – koji – vole – Rašu! Oni koji su – za –  Rašu. Mislim da ni sam Raša bolje ne bi objasnio „etimologiju” ovog neologizma. Mislim, zapravo, da bi Rašu ovo objašnjenje u potpunosti zadovoljilo i da bi ga bez zadrške aminovao.  Rašoonci, to smo vi i mi. Rašoonci ste vi Mokrinčani, vi koji ste došli da uveličate i onom banatskom ekspertizom, pradrevnom paorskom forenzikom procijenite ovu izložbu karikatura upriličenu u čast VAŠEGA Raše i mi koji smo crtali i slikali NAŠEGA Rašu Popova. Pa, dakle: pozdravljam vas, rašoonci! Pozdravljam vas tradicionalnim rašoonskim pozdravom! Pozdravljam vas i radujem vam se onako kako se „isti istom raduje”!  (DŽordž Lukas bi rekao – bliski susret treće vrste!)U jednom televizijskom intervjuu Raša je ispričao kako je neslavno prošao njegov prvi javni nastup, na slavi u domu Popovih, kada je pred slavarima trebalo da osvjetla obraz familije, zablista, zabljesne, iliti, najkonkretnije – da odrecituje neki pjesmuljak Čika Jove Zmaja. Netom prije, u hodniku perfektno i bez zastajkivanja pretpremijerno je izdeklamovao svoju „rolu”, ali pred gostima nije mogao ni da „bekne”. Kaže da nije znao ništa od onoga što je znao.   Ja, pak, mislim da je to bio prvi Rašin javni performans! Smišljeno u njegovome stilu i po njegovu kroju! Budući da su njegovoga pradjeda, vi Mokrinčani to bolje znate, zvali Mokrinskim Sokratom, mali Raša je – vjerujem – tada izveo nijemi performans „potpisan” onom Sokratovom riječju: „Znam da ništa ne znam!”. U dlaku tako se ja osjećam u ovom trenutku. Doveden sam pred zid spoznaje da ništa ne znam! Šta da kažem? Šta da guknem? Šta da šušnem? Mislite da je nekome ko je odrastajući, u nekoj provincijskoj kasabi na TV ekranu gledao čudo zvano Raša Popov lako da kaže nešto o tome čudu?! Da je lako i da je moguće, onda to ne bi bilo čudo. A jeste… cvrc!Mislite li da je neko ko je gledajući „Ef i ef”, čačkao nos, pravio savršene kuglice i krišom se sladio istima, mogao i da pomisli da će jednom u životu, jednom u budućnosti,  biti u prilici da nešto kaže na izložbi na kojoj su mnogi pokušali da nacrtaju to čudo?! Još ako tome pridodamo i činjenicu da su među tim „mnogima” čudolovcima i oni uz čije je karikature, ilustracije i omote rok albuma taj isti slinojed odrastao i razvijao se… O, ne!  Ni u ludilu! Takva (kakva jeste; nema se kud!) konstelacija stvari čini da najedared ne znam ništa i da sam „ostao bez teksta”.  Ne znam, u stvari, ni otkud ja ovdje.Jedino što me donekle opravdava, jedino čime se ja mogu opravdati što ovo pišem i ovdje nešto govorim jeste bledunjavi podatak da sam ja književnik koji tu i tamo crtucka, a književnici bi, „po difoltu”, vazda trebalo da imaju šta da kažu.I znao sam nekada, kao i mali Raša na slavi…Ali, avaj, ni to mi sada nije od pomoći. Ipak, slamčicu spasa mi kriomice, iz sada daleke prošlosti, dotura ona slatka plava djevojčica sa pletenicama koja je u onim starim negdanjim „Fazonima i forama”, svako malo, govorila: „Rašo, ti si genije!”.Pa, dakle: Rašo, ti si genije!Genije opšte prakse!A kako to i ne bi bio.Vidi samo: toliko dugo te nema među nama, a toliko te ima! Toliko si prisutan. Eto te među nama! Genijalno!I pazi sad ovo: ti – kojeg nema – okupljaš nas kojih ima u ovakvom broju i u ovakvom sastavu. Prava reprezentacija: Petar Pismesterović, Jugoslav Vlahović, njegov sin Jakša, Sibin Slavković, Zarko Vučinić, Rajko Karišić, Goran Novakov, Pal Lephaft (nadam se da sam to dobro napisao i izgovorio), Nikola Ojdanić, Zdravko Mićanović, Slaviša Ševrt, Mića Miloradović, Nikola Dragaš, Zoran Tovirac, Milorad Rankov (nadam se da nikoga nisam „previdio”). Ko bi, osim tebe – reci mi, molim te – mogao da sakupi takvu „falangu”, takvu „gardu počasnu”! Sve je to dio tvog velikog performansa! Prozren si… Da ne kažem: provaljen si! Performansa koji se ne okončava, niti je zamišljen tako da ima kraj. Genijalno! Rašo, genijalno!  Dragi Mokrinčani, dragi – na svoga Rašu ponosni Mokrinčani, dragi prijatelji, ovdje smo se okupili da pokažemo i potvrdimo svoje divljenje i poštovanje spram „lika i djela” Raše Popova. U tome smislu, i ova sjajna (uistinu sjajna!) izložba, i književni program ove manifestacije, i muzičke interpretacije, i sve ostalo što uz to ide samo su, rekao bih, „dio pratećeg folklora”. Time, naravno, ni u primisli ne želim da umanjim izuzetnost ovih susreta; želim, u stvari, da povlačeći sve ovo u drugi plan u avanscen isturim i svjetlo pozornice bacim na to DIVLJENJE i POŠTOVANJE.  Svi ovdje sabrani crtači i slikari, saglasićete se sa mnom, siguran sam, crtali su i slikali iz divljenja i poštovanja prema „liku i djelu” Raše Popova; svi književnici govore u znak divljenja i poštovanja prema Raši Popovu…  Divljenje i poštovanje su spiritus movens lijepe i hvale vrijedne manifestacije „Dan Raše Popova”. Prije i iznad svega! Eto, zato mi i jesmo rašoonci, a ne… neki tamo…A rašoonci znaju, rašoonci pamte i s koljena na koljeno prenose (kao što vidite!) i prenosiće još dugo (dok ih je god!) staro rašoonsko predanje koje veli da je Raša Popov (pored svega što jeste bio) preteča Gugla i guglanja. Je li tako?! (Vi kažete: jesteee!) Raša  Popov je Gugl prije Gugla! Je li tako?! (Vi kažete: Jesteee!) Gugl se, prije no se Guglom i  nazvao, zvao – imenom i prezimenom – Raša Popov! Je li tako?! (Jesteee!) Rašin rođeni

Miroslav Antić okovan u slobodi

Miroslavu Antiću, posvećena je nova dokumentarna serija koja se emituje na televiziji Vojvodine. Autor serije je Aleksandar Karišik, koji je inspiraciju za ovaj projekat pronašao u razgovoru sa kolegama o značajnim ličnostima srpske istorije. „Miroslav Antić – Okovan u slobodi“ naziv je ove nove serije koja istražuje život i delo Miroslava Antića, pesnika koji je ostavio neizbrisiv trag u svetu književnosti. Karišik ističe da je vreme od Antićeve prerane smrti do danas pružilo istorijsku distancu koja omogućava objektivnost, a još uvek postoje živi protagonisti, svedoci tog vremena, prijatelji i saradnici, koji su dali svoje svedočanstvo za potrebe serije. Ova dokumentarna serija pruža jedinstven uvid u Antićev život, njegovu kreativnost i umetnički izraz. Gledaoci će imati priliku da se upoznaju sa ključnim trenucima iz pesnikovog života, njegovim najpoznatijim delima i uticaju koji je imao na srpsku književnost. Serija će otkriti ne samo javni lik Miroslava Antića, već i njegovu ličnost i unutrašnji svet. Serija „Miroslav Antić – Okovan u slobodu“ pruža priliku da se oživi sećanje na Miroslava Antića i da se nova generacija upozna sa njegovim nasleđem. Kroz dokumentarne priče i svedočanstva, ova serija će zadržati Antićevo nasleđe i inspirisati mlade talente da istraže svet književnosti i umetnosti., Projekcija pete epizode  „Miroslav Antić – Okovan u slobodi“ održana je u okviru Nedelje kulture u Mokrinu, 23. Juna u Galeriji Doma kulture Mokrin. Organizator: UG „ Raša Popov“ Pokrovitelji: Narodna biblioteka „Jovan Popović” i Grad Kikinda.

Predstavljanje knjige Naše gajde – Maksim Mudrinić

U sklopu nedelje kulture 22. juna u galeriji Doma kulture Mokrin juna, održana je jedinstvena promocija knjige „Naše gajde” . Promociju je vodio poznati gajdaš i graditelj gajdi, Maksim Mudrinić, čija je strast i veština u ovoj tradicionalnoj umetnosti osvojila srca mnogih. Mudrinić je poznat po svojoj posvećenosti očuvanju i popularizaciji gajdi, tradicionalnog instrumenta koji je duboko ukorenjen u kulturi ovih krajeva. Promocija knjige bila je prilika da se Maksim Mudrinić poveže sa publikom i podeli svoje iskustvo u vezi sa gajdama i gradnjom ovog instrumenta. Knjiga, koja nosi naziv „Naše gajde“, predstavlja Mudrinićevu kolekciju znanja i priča o gajdama, njihovoj istoriji i značaju u tradicionalnoj muzici. Takođe, knjiga sadrži i detalje o sačuvanim gajdama. Tokom promocije, Maksim Mudrinić je uz orkestar izveo nekoliko prelepih kompozicija na gajdama. Njegova veština i strast prema muzici jasno su se osećale kroz svaki takt. Mnogi su bili oduševljeni što su imali priliku da čuju takvo majstorstvo uživo.Nedelja kulture u Mokrinu pružila je jedinstvenu priliku da se istakne Maksim Mudrinić i njegov doprinos očuvanju tradicije gajdi. Njegova promocija knjige u galeriji Doma kulture okupila je ljude koji su bili spremni da saznaju više o ovom instrumentu i uživaju u predivnom zvuku gajdi. Mudrinićev rad i strast prema gajdama i gradnji ovog instrumenta ne samo da inspirišu druge, već su i važan deo kulturnog nasledja. Iz predgovora Bogdan Ibrajter Tane „Gajdaši u Mokrinu u XX veku koje znam bili su Ljuba Pejakov, boravio u Americi, pa se vratio, Acko Pejakov, Svetozar Tota Dudić Čatar, otac, Rade Čatara, Landupa Ranko, gajdaš i zvanični seoski dobošar (U Mokrinu su govorili „bugnjaroš“, pogrešno od, bubnjaoš – udara u bubanj, dobuje). To landupa znači provodadžjia. Kad provodadžija ulazi u neku kuću da ugovara prosidbu, pazi da zatvori vrata turom! Lan – dup! Verovalo se da će tada provodadžija uspeti u svom naumu. To je znao i Stevan Sremac. Kad je tetka Maneta kojundžije Doke ušla kod Zamfirovih da ugovara za lepu Zone, vrata je zatvorila turom… (Sremčeva knjiga „Zona Zamfirova“)“ . 

Književno veče Olgica Tolmačev

U okviru Nedelje kulture u Mokrinu, veče poezije, prvi put za Mokrinčane, priredila naša sugrađanka Olgica Tolmačev. Gost večeri je bio Braca Azarić, slikar i recitatora Petar Krstin, pobednik gradske i zonske, a učesnik pokrajinske smotre recitatora. Moderator večeri Darinka Maljugić. Puna galerija publike je uživala u snažnoj, emotivnoj poeziji. Zasijala je i suza u očima kod mnogih prisutnih ljubitelja poezije.–