Stih i štrih – Stihovi i ilustracije posvećene Raši Popovu
U okviru manifestacije Dan Raše Popova, 25. juna u 21 čas, u galeriji Doma kulture u Mokrinu, održana je izložba poezije i ilustracija „Stih i štrih“, posvećena našem Raši. I ove godine, manifestacija je okupila pažljive i posvećene posetioce, a posebnu radost donela su nam deca, koja su sa iskrenim interesovanjem pratila svaki stih i crtež – najlepši dokaz da Rašino delo nastavlja da živi među mladima i onima koji u kulturi nalaze utočište. Na otvaranju izložbe govorili su Živko Ugrenović, Zoran Tenkeš, Jovo Čulić, Zorica Despotov i Goran Novakov, ilustrator izložbe. Na izložbi su predstavljene pesme autora koji su Rašu Popova poznavali, čitali i duboko osećali. To su: Tode Nikoletić, Jovo Čulić, Branko Stevanović, Dušan Pop Đurđev, Slobodan Stanišić, Mirko Vuković, Dejan Aleksić, Miroslav Kokošar, Duško Domanović, Zorica Despotov, Danijela Kvas, Bojana Stupar i Milica Lazić. Ilustracije Gorana Novakova nisu bile samo pratnja, već ravnopravan sagovornik stihovima – oživljavajući ih u svakoj liniji i boji. „U vremenu brzih poruka, ova izložba nudi usporeni, pažljiv pogled kroz Rašinu lupu. Na zidovima se spajaju stih i linija: svaka pesma ima svoju sliku, a svaki crtež nosi duh pesme.“— Živko Ugrenović Izložba „Stih i štrih“ za nas u Mokrinu nije samo kulturni događaj – ona je sećanje, zahvalnost i nastavak jedne misli koja je živela u Raši, a sada živi u nama. Udruženje građana „Raša Popov“ neguje lik i delo Raše Popova, ali i dalje brine o kulturnom životu u Mokrinu, stvarajući prostor za decu, mlade i sve koji žele da u kulturi pronađu oslonac i nadu. Hvala svima koji su bili deo ove večeri i koji svojim prisustvom i podrškom pomažu da Rašina misao traje.
Gospodar ključeva – Mirko Vuković
U sklopu ovogodišnje manifestacije „Dan Raše Popova“, posebno smo ponosni na izložbu karikatura Mirka Vukovića „Pisac crta pisce”. Mirko Vuković, književnik i likovni umetnik iz Čelinca u Republici Srpskoj, karakterističan je po svom bogatom opusu koji obuhvata: poeziju za decu, poeziju za odrasle, knjige kritika i polemika, novinskih kolumni, knjigu proze, roman, ilustrovanje knjiga… Većina njegovih projekata ovenčana je prestižnim nagradama. Mirkova dela predstavljaju spoj književnosti i umetnosti. Kao što je naglašeno u predgovoru recenzije: „Vuković je svestran, on je gospodar ključeva. On ima ključ za literarno, ali poseduje i ključ za likovno. Zato je njemu moguće da crta kao da piše pesmu ili da piše kao da slika. Kroz ovu izložbu, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa jedinstvenim spojem književnosti i umetnosti, i da uživaju u kreativnom izrazu Mirka Vukovića. Radovi na ovoj izložbi nisu samo umetnost; to je omaž ljudskoj prirodi i literarnom stvaralaštvu, izražen kroz pisce kao nosioce tog stvaranja, a predstavljen kroz briljantno iskorišćenu tehniku portret-karikature.“ Izložba je otvorena 25. juna 2024. godine u 20 časova u Galeriji Doma kulture Mokrin, obogaćujući kulturnu scenu naše zajednice. Hvala svima koji su učestvovali i podržali ovu divnu izložbu i manifestaciju.
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2024
U Galeriji Doma kulture u Mokrinu otvorena je Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2024.Izložbu organizuje Udruženje građana „Raša Popov“, a u nastavku prenosimo predgovor iz kataloga. Predgovor iz kataloga Dobro došli u čarobni svet Mokrina, mesta koje je iznedrilo neke od najtalentovanijih umetnika koje je naša država ikada imala. Ova zemlja plodne ravnice, gde se miris zemlje stapao sa mirisom boja i inspiracije, već decenijama osvaja srca svojih stanovnika, ali i ljubitelja umetnosti širom sveta.Pred vama je izložba koja vas vodi na putovanje kroz raznolike forme umetničkog izraza. Od ulja na platnu, koja pričaju priče vekova, preko umetničke fotografije, koja prenosi svetlost i senke na impresivne načine, pa sve do skulptura, koje oživljavaju prostor i dizajna koji nas podseća na lepotu funkcionalnosti, kao i stripova, koji nas provlače kroz jedinstvene svetove mašte.U srcu ovog mesta, kao izvor nepresušne inspiracije, rađaju se umetnici čija dela osvajaju svet svojom autentičnošću i dubinom. Miroslav Antić, čarobnjak reči i boja, sin ovog čarobnog mesta, svojom poezijom je oslikao dušu Mokrina. NJegove stihove osećamo kao da su utkani u svaku boju platna, svaki zrak svetlosti na fotografiji, svaki oblik skulpture, svaki potez kista. On je duh koji lebdi nad našim selom, nad našim umetnicima, nad svakim delom koje izranja iz dubina naše kreativne duše.Umetnost u Mokrinu nije samo izražavanje veštine, već i izraz duha, dodir muze, snage i istine. U umetnosti se ogleda ljubav prema zavičaju, životu, prema svemu što nas čini ljudima. Kroz radove koje sa ponosom izlažemo na ovoj izložbi provlači se nit koja nas povezuje sa korenom naše postojbine, sa svojom pričom i svojom sudbinom. Ova izložba nije samo galerija slika, fotografija, skulptura, dizajna ili stripova, ona nadrasta sve to i mnogo je više od toga. Ovo je izložba duše Mokrina, izložba njegovih snova, njegovih strahova, njegove radosti – ona zadire u pore njegove duše i otkriva nam suštinu Mokrina. Ovo je prilika da zavirimo u srce našeg malog sveta i da se prepustimo talasu emocija koji nas vodi kroz nesagledive i široke lavirinte vremena i prostora.Tim povodom vas pozivamo da se prepustite čarima ove izložbe, da otvorite svoje srce i um za lepotu koja se rađa u najskrovitijim kutkovima našeg sela; jer se u svakom delu koji ovde vidite, osećate ili dodirujete, krije deo nas samih, deo naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, to jest delić večnosti Mokrin koji imamo privilegiju da doživimo. Retki su takvi životni puti, koji se u Mokrinu, čak, više puta pružaju u jednom veku. Neka ova izložba bude svedočanstvo o snazi umetnosti, ali i o snazi duha jednog sela koje je ponosno koračalo kroz vekove, ostavljajući za sobom tragove i stalno praveći nove, koji nikada neće izgubiti svoj sjaj; naprotiv, sve jače će svetleti. U ime svih umetnika Mokrina,Živko Ugrenović,Predsednik UG „Raša Popov” Program Udruženja građana „Raša Popov“
Promocija knjige mr Milivoja Bajšanskog
Foto: Ugrenović
Izložba portreta Raše Popova
Učesnici: Goran Novakov, Petar Pismestrović, Jugoslav Vlahović, Pal Lephaft, Nikola Ojdanić, Mirko Vuković, Mića Miloradović, Jakša Vlahović, Milorad Rankov,, Spasoje Kulauzov , Sibin Slavković , Nikola Dragaš , Žarko Drinčić , Rajko Karišić , Zdravko Mićanović , Slaviša Ševrt , Vlado Trtić Krikus , Zoran Tovirac Bliski susret treće vrsteKada sam Todetu Nikoletiću na pokaz poslao portrete Raše Popova koje sam radio za ovu izložbu, u propratnoj poruci sam se poigrao sa onom poznatom pjesmom Bore Đorđevića, pa napisah:„Oni što teraju mak na konackažu mi da sam rašOOnac!”. Rašoonci nisu neka džordž-lukasovska, „izvanzemaljska”, „intergalaktička” vrsta iz „Ratova zvijezda”, mada pomalo, možda, djeluju kao „pridošlice iz neke druge dimenzije” (posebno u ovo „vreme čuda”). Rašoonci, to su: oni – koji – vole – Rašu! Oni koji su – za – Rašu. Mislim da ni sam Raša bolje ne bi objasnio „etimologiju” ovog neologizma. Mislim, zapravo, da bi Rašu ovo objašnjenje u potpunosti zadovoljilo i da bi ga bez zadrške aminovao. Rašoonci, to smo vi i mi. Rašoonci ste vi Mokrinčani, vi koji ste došli da uveličate i onom banatskom ekspertizom, pradrevnom paorskom forenzikom procijenite ovu izložbu karikatura upriličenu u čast VAŠEGA Raše i mi koji smo crtali i slikali NAŠEGA Rašu Popova. Pa, dakle: pozdravljam vas, rašoonci! Pozdravljam vas tradicionalnim rašoonskim pozdravom! Pozdravljam vas i radujem vam se onako kako se „isti istom raduje”! (DŽordž Lukas bi rekao – bliski susret treće vrste!)U jednom televizijskom intervjuu Raša je ispričao kako je neslavno prošao njegov prvi javni nastup, na slavi u domu Popovih, kada je pred slavarima trebalo da osvjetla obraz familije, zablista, zabljesne, iliti, najkonkretnije – da odrecituje neki pjesmuljak Čika Jove Zmaja. Netom prije, u hodniku perfektno i bez zastajkivanja pretpremijerno je izdeklamovao svoju „rolu”, ali pred gostima nije mogao ni da „bekne”. Kaže da nije znao ništa od onoga što je znao. Ja, pak, mislim da je to bio prvi Rašin javni performans! Smišljeno u njegovome stilu i po njegovu kroju! Budući da su njegovoga pradjeda, vi Mokrinčani to bolje znate, zvali Mokrinskim Sokratom, mali Raša je – vjerujem – tada izveo nijemi performans „potpisan” onom Sokratovom riječju: „Znam da ništa ne znam!”. U dlaku tako se ja osjećam u ovom trenutku. Doveden sam pred zid spoznaje da ništa ne znam! Šta da kažem? Šta da guknem? Šta da šušnem? Mislite da je nekome ko je odrastajući, u nekoj provincijskoj kasabi na TV ekranu gledao čudo zvano Raša Popov lako da kaže nešto o tome čudu?! Da je lako i da je moguće, onda to ne bi bilo čudo. A jeste… cvrc!Mislite li da je neko ko je gledajući „Ef i ef”, čačkao nos, pravio savršene kuglice i krišom se sladio istima, mogao i da pomisli da će jednom u životu, jednom u budućnosti, biti u prilici da nešto kaže na izložbi na kojoj su mnogi pokušali da nacrtaju to čudo?! Još ako tome pridodamo i činjenicu da su među tim „mnogima” čudolovcima i oni uz čije je karikature, ilustracije i omote rok albuma taj isti slinojed odrastao i razvijao se… O, ne! Ni u ludilu! Takva (kakva jeste; nema se kud!) konstelacija stvari čini da najedared ne znam ništa i da sam „ostao bez teksta”. Ne znam, u stvari, ni otkud ja ovdje.Jedino što me donekle opravdava, jedino čime se ja mogu opravdati što ovo pišem i ovdje nešto govorim jeste bledunjavi podatak da sam ja književnik koji tu i tamo crtucka, a književnici bi, „po difoltu”, vazda trebalo da imaju šta da kažu.I znao sam nekada, kao i mali Raša na slavi…Ali, avaj, ni to mi sada nije od pomoći. Ipak, slamčicu spasa mi kriomice, iz sada daleke prošlosti, dotura ona slatka plava djevojčica sa pletenicama koja je u onim starim negdanjim „Fazonima i forama”, svako malo, govorila: „Rašo, ti si genije!”.Pa, dakle: Rašo, ti si genije!Genije opšte prakse!A kako to i ne bi bio.Vidi samo: toliko dugo te nema među nama, a toliko te ima! Toliko si prisutan. Eto te među nama! Genijalno!I pazi sad ovo: ti – kojeg nema – okupljaš nas kojih ima u ovakvom broju i u ovakvom sastavu. Prava reprezentacija: Petar Pismesterović, Jugoslav Vlahović, njegov sin Jakša, Sibin Slavković, Zarko Vučinić, Rajko Karišić, Goran Novakov, Pal Lephaft (nadam se da sam to dobro napisao i izgovorio), Nikola Ojdanić, Zdravko Mićanović, Slaviša Ševrt, Mića Miloradović, Nikola Dragaš, Zoran Tovirac, Milorad Rankov (nadam se da nikoga nisam „previdio”). Ko bi, osim tebe – reci mi, molim te – mogao da sakupi takvu „falangu”, takvu „gardu počasnu”! Sve je to dio tvog velikog performansa! Prozren si… Da ne kažem: provaljen si! Performansa koji se ne okončava, niti je zamišljen tako da ima kraj. Genijalno! Rašo, genijalno! Dragi Mokrinčani, dragi – na svoga Rašu ponosni Mokrinčani, dragi prijatelji, ovdje smo se okupili da pokažemo i potvrdimo svoje divljenje i poštovanje spram „lika i djela” Raše Popova. U tome smislu, i ova sjajna (uistinu sjajna!) izložba, i književni program ove manifestacije, i muzičke interpretacije, i sve ostalo što uz to ide samo su, rekao bih, „dio pratećeg folklora”. Time, naravno, ni u primisli ne želim da umanjim izuzetnost ovih susreta; želim, u stvari, da povlačeći sve ovo u drugi plan u avanscen isturim i svjetlo pozornice bacim na to DIVLJENJE i POŠTOVANJE. Svi ovdje sabrani crtači i slikari, saglasićete se sa mnom, siguran sam, crtali su i slikali iz divljenja i poštovanja prema „liku i djelu” Raše Popova; svi književnici govore u znak divljenja i poštovanja prema Raši Popovu… Divljenje i poštovanje su spiritus movens lijepe i hvale vrijedne manifestacije „Dan Raše Popova”. Prije i iznad svega! Eto, zato mi i jesmo rašoonci, a ne… neki tamo…A rašoonci znaju, rašoonci pamte i s koljena na koljeno prenose (kao što vidite!) i prenosiće još dugo (dok ih je god!) staro rašoonsko predanje koje veli da je Raša Popov (pored svega što jeste bio) preteča Gugla i guglanja. Je li tako?! (Vi kažete: jesteee!) Raša Popov je Gugl prije Gugla! Je li tako?! (Vi kažete: Jesteee!) Gugl se, prije no se Guglom i nazvao, zvao – imenom i prezimenom – Raša Popov! Je li tako?! (Jesteee!) Rašin rođeni
Miroslav Antić okovan u slobodi
Miroslavu Antiću, posvećena je nova dokumentarna serija koja se emituje na televiziji Vojvodine. Autor serije je Aleksandar Karišik, koji je inspiraciju za ovaj projekat pronašao u razgovoru sa kolegama o značajnim ličnostima srpske istorije. „Miroslav Antić – Okovan u slobodi“ naziv je ove nove serije koja istražuje život i delo Miroslava Antića, pesnika koji je ostavio neizbrisiv trag u svetu književnosti. Karišik ističe da je vreme od Antićeve prerane smrti do danas pružilo istorijsku distancu koja omogućava objektivnost, a još uvek postoje živi protagonisti, svedoci tog vremena, prijatelji i saradnici, koji su dali svoje svedočanstvo za potrebe serije. Ova dokumentarna serija pruža jedinstven uvid u Antićev život, njegovu kreativnost i umetnički izraz. Gledaoci će imati priliku da se upoznaju sa ključnim trenucima iz pesnikovog života, njegovim najpoznatijim delima i uticaju koji je imao na srpsku književnost. Serija će otkriti ne samo javni lik Miroslava Antića, već i njegovu ličnost i unutrašnji svet. Serija „Miroslav Antić – Okovan u slobodu“ pruža priliku da se oživi sećanje na Miroslava Antića i da se nova generacija upozna sa njegovim nasleđem. Kroz dokumentarne priče i svedočanstva, ova serija će zadržati Antićevo nasleđe i inspirisati mlade talente da istraže svet književnosti i umetnosti., Projekcija pete epizode „Miroslav Antić – Okovan u slobodi“ održana je u okviru Nedelje kulture u Mokrinu, 23. Juna u Galeriji Doma kulture Mokrin. Organizator: UG „ Raša Popov“ Pokrovitelji: Narodna biblioteka „Jovan Popović” i Grad Kikinda.
Predstavljanje knjige Naše gajde – Maksim Mudrinić
U sklopu nedelje kulture 22. juna u galeriji Doma kulture Mokrin juna, održana je jedinstvena promocija knjige „Naše gajde” . Promociju je vodio poznati gajdaš i graditelj gajdi, Maksim Mudrinić, čija je strast i veština u ovoj tradicionalnoj umetnosti osvojila srca mnogih. Mudrinić je poznat po svojoj posvećenosti očuvanju i popularizaciji gajdi, tradicionalnog instrumenta koji je duboko ukorenjen u kulturi ovih krajeva. Promocija knjige bila je prilika da se Maksim Mudrinić poveže sa publikom i podeli svoje iskustvo u vezi sa gajdama i gradnjom ovog instrumenta. Knjiga, koja nosi naziv „Naše gajde“, predstavlja Mudrinićevu kolekciju znanja i priča o gajdama, njihovoj istoriji i značaju u tradicionalnoj muzici. Takođe, knjiga sadrži i detalje o sačuvanim gajdama. Tokom promocije, Maksim Mudrinić je uz orkestar izveo nekoliko prelepih kompozicija na gajdama. Njegova veština i strast prema muzici jasno su se osećale kroz svaki takt. Mnogi su bili oduševljeni što su imali priliku da čuju takvo majstorstvo uživo.Nedelja kulture u Mokrinu pružila je jedinstvenu priliku da se istakne Maksim Mudrinić i njegov doprinos očuvanju tradicije gajdi. Njegova promocija knjige u galeriji Doma kulture okupila je ljude koji su bili spremni da saznaju više o ovom instrumentu i uživaju u predivnom zvuku gajdi. Mudrinićev rad i strast prema gajdama i gradnji ovog instrumenta ne samo da inspirišu druge, već su i važan deo kulturnog nasledja. Iz predgovora Bogdan Ibrajter Tane „Gajdaši u Mokrinu u XX veku koje znam bili su Ljuba Pejakov, boravio u Americi, pa se vratio, Acko Pejakov, Svetozar Tota Dudić Čatar, otac, Rade Čatara, Landupa Ranko, gajdaš i zvanični seoski dobošar (U Mokrinu su govorili „bugnjaroš“, pogrešno od, bubnjaoš – udara u bubanj, dobuje). To landupa znači provodadžjia. Kad provodadžija ulazi u neku kuću da ugovara prosidbu, pazi da zatvori vrata turom! Lan – dup! Verovalo se da će tada provodadžija uspeti u svom naumu. To je znao i Stevan Sremac. Kad je tetka Maneta kojundžije Doke ušla kod Zamfirovih da ugovara za lepu Zone, vrata je zatvorila turom… (Sremčeva knjiga „Zona Zamfirova“)“ .
Književno veče Olgica Tolmačev
U okviru Nedelje kulture u Mokrinu, veče poezije, prvi put za Mokrinčane, priredila naša sugrađanka Olgica Tolmačev. Gost večeri je bio Braca Azarić, slikar i recitatora Petar Krstin, pobednik gradske i zonske, a učesnik pokrajinske smotre recitatora. Moderator večeri Darinka Maljugić. Puna galerija publike je uživala u snažnoj, emotivnoj poeziji. Zasijala je i suza u očima kod mnogih prisutnih ljubitelja poezije.–
Mir raduje svet duša
U okviru „Nedelje kulture u Mokrinu”, u organizaciji Udruženja građana „Raša Popov“ 19. juna, održano je predavanje u Galeriji Doma kulture posvećeno četvorici značajnih Mokrinčana – Miroslavu Antiću, Raši Popovu, Svetozaru Stepančevu, i Dušanu Popovu. Predavači, mokrinski hroničar prof. Dragoljub Badrljica, i Darinka Maljugić, knjižničarka, pružili su publici jedinstven uvid u živote i postignuća ovih znamenitih Mokrinčana.Projekcijama fotografija, tekstova, originalnih zapisa, I dr. sačuvani zahvaljujući posvećenosti Dragoljubu Badrljici koji svedoče o životima i delima Miroslava Antića, Svetozara Stepančeva, Raše Popova i Dušana Popova, omogućili su posetiocima da se dublje upoznaju sa nasleđem ovih velikana i da se inspirišu njihovim dostignućima.
Dve kapi vode – Živka Torbica
„Ne postoje dva ista dana, noći, glasa… Ni srca, ni ljubavi, pa čak ni dve kapi vode“. Živka Torbica U Nedelji kulture u Mokrinu, u petak 16.06. u Galeriji doma kulture , Živka Torbica je predstavila svoju treću zbirku poezije „Dve kapi vode“.Uz Živku, moderatorke večeri bile su Darinka Maljugić i Milana Bajkin. Veče je bilo ispunjeno čitanjem poezije i razgovorom, uz prisustvo mnogobrojne publike. U Živkinoj poeziji su se našli mnogi, pa je veče stvorilo jednu posebnu atmosferu bliskosti . Ako pisanje služi, da u ljudima stvori emocije i zadovoljstvo, onda je Živka u tome uspela. A Mokrin je pokazao da zna da ceni pisanu reč, kao malo koja sredina. Možda je i zbog toga, iznedrio toliko različitih i uspešnih umetnika. Organizator: UG „Raša Popov“