Stih i štrih – Stihovi i ilustracije posvećene Raši Popovu
U okviru manifestacije Dan Raše Popova, 25. juna u 21 čas, u galeriji Doma kulture u Mokrinu, održana je izložba poezije i ilustracija „Stih i štrih“, posvećena našem Raši. I ove godine, manifestacija je okupila pažljive i posvećene posetioce, a posebnu radost donela su nam deca, koja su sa iskrenim interesovanjem pratila svaki stih i crtež – najlepši dokaz da Rašino delo nastavlja da živi među mladima i onima koji u kulturi nalaze utočište. Na otvaranju izložbe govorili su Živko Ugrenović, Zoran Tenkeš, Jovo Čulić, Zorica Despotov i Goran Novakov, ilustrator izložbe. Na izložbi su predstavljene pesme autora koji su Rašu Popova poznavali, čitali i duboko osećali. To su: Tode Nikoletić, Jovo Čulić, Branko Stevanović, Dušan Pop Đurđev, Slobodan Stanišić, Mirko Vuković, Dejan Aleksić, Miroslav Kokošar, Duško Domanović, Zorica Despotov, Danijela Kvas, Bojana Stupar i Milica Lazić. Ilustracije Gorana Novakova nisu bile samo pratnja, već ravnopravan sagovornik stihovima – oživljavajući ih u svakoj liniji i boji. „U vremenu brzih poruka, ova izložba nudi usporeni, pažljiv pogled kroz Rašinu lupu. Na zidovima se spajaju stih i linija: svaka pesma ima svoju sliku, a svaki crtež nosi duh pesme.“— Živko Ugrenović Izložba „Stih i štrih“ za nas u Mokrinu nije samo kulturni događaj – ona je sećanje, zahvalnost i nastavak jedne misli koja je živela u Raši, a sada živi u nama. Udruženje građana „Raša Popov“ neguje lik i delo Raše Popova, ali i dalje brine o kulturnom životu u Mokrinu, stvarajući prostor za decu, mlade i sve koji žele da u kulturi pronađu oslonac i nadu. Hvala svima koji su bili deo ove večeri i koji svojim prisustvom i podrškom pomažu da Rašina misao traje.
Gospodar ključeva – Mirko Vuković
U okviru ovogodišnje manifestacije „Dan Raše Popova“, posebno mesto zauzela je izložba karikatura „Pisac crta pisce“ autora Mirka Vukovića. Mirko Vuković, književnik i likovni umetnik iz Čelinca (Republika Srpska), poznat je po bogatom stvaralačkom opusu koji obuhvata poeziju za decu i odrasle, prozu, roman, književnu kritiku, novinske kolumne, kao i ilustraciju knjiga. Za svoj književni i likovni rad dobitnik je brojnih priznanja, a njegova dela predstavljaju jedinstven spoj književnosti i likovne umetnosti. Kako je istaknuto u predgovoru izložbe: „Vuković je svestran, on je gospodar ključeva. On ima ključ za literarno, ali poseduje i ključ za likovno. Zato je njemu moguće da crta kao da piše pesmu ili da piše kao da slika. Radovi na ovoj izložbi nisu samo umetnost; to je omaž ljudskoj prirodi i literarnom stvaralaštvu, izražen kroz pisce kao nosioce tog stvaranja, a predstavljen kroz briljantno iskorišćenu tehniku portret-karikature.“ Izložba je otvorena 25. juna 2024. godine u Galeriji Doma kulture u Mokrinu i predstavljala je uvod u program sedme manifestacije „Dan Raše Popova“. Posetioci su imali priliku da uživaju u duhovitim i upečatljivim portret-karikaturama istaknutih književnika, kroz koje je autor spojio književni izraz i likovnu umetnost na prepoznatljiv način. Zahvaljujemo Mirku Vukoviću na gostovanju i izuzetnoj izložbi, kao i svim posetiocima koji su svojim prisustvom uveličali ovaj deo programa manifestacije.
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2024
U Galeriji Doma kulture u Mokrinu otvorena je Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2024.Izložbu organizuje Udruženje građana „Raša Popov“, a u nastavku prenosimo predgovor iz kataloga. Predgovor iz kataloga Dobro došli u čarobni svet Mokrina, mesta koje je iznedrilo neke od najtalentovanijih umetnika koje je naša država ikada imala. Ova zemlja plodne ravnice, gde se miris zemlje stapao sa mirisom boja i inspiracije, već decenijama osvaja srca svojih stanovnika, ali i ljubitelja umetnosti širom sveta.Pred vama je izložba koja vas vodi na putovanje kroz raznolike forme umetničkog izraza. Od ulja na platnu, koja pričaju priče vekova, preko umetničke fotografije, koja prenosi svetlost i senke na impresivne načine, pa sve do skulptura, koje oživljavaju prostor i dizajna koji nas podseća na lepotu funkcionalnosti, kao i stripova, koji nas provlače kroz jedinstvene svetove mašte.U srcu ovog mesta, kao izvor nepresušne inspiracije, rađaju se umetnici čija dela osvajaju svet svojom autentičnošću i dubinom. Miroslav Antić, čarobnjak reči i boja, sin ovog čarobnog mesta, svojom poezijom je oslikao dušu Mokrina. NJegove stihove osećamo kao da su utkani u svaku boju platna, svaki zrak svetlosti na fotografiji, svaki oblik skulpture, svaki potez kista. On je duh koji lebdi nad našim selom, nad našim umetnicima, nad svakim delom koje izranja iz dubina naše kreativne duše.Umetnost u Mokrinu nije samo izražavanje veštine, već i izraz duha, dodir muze, snage i istine. U umetnosti se ogleda ljubav prema zavičaju, životu, prema svemu što nas čini ljudima. Kroz radove koje sa ponosom izlažemo na ovoj izložbi provlači se nit koja nas povezuje sa korenom naše postojbine, sa svojom pričom i svojom sudbinom. Ova izložba nije samo galerija slika, fotografija, skulptura, dizajna ili stripova, ona nadrasta sve to i mnogo je više od toga. Ovo je izložba duše Mokrina, izložba njegovih snova, njegovih strahova, njegove radosti – ona zadire u pore njegove duše i otkriva nam suštinu Mokrina. Ovo je prilika da zavirimo u srce našeg malog sveta i da se prepustimo talasu emocija koji nas vodi kroz nesagledive i široke lavirinte vremena i prostora.Tim povodom vas pozivamo da se prepustite čarima ove izložbe, da otvorite svoje srce i um za lepotu koja se rađa u najskrovitijim kutkovima našeg sela; jer se u svakom delu koji ovde vidite, osećate ili dodirujete, krije deo nas samih, deo naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, to jest delić večnosti Mokrin koji imamo privilegiju da doživimo. Retki su takvi životni puti, koji se u Mokrinu, čak, više puta pružaju u jednom veku. Neka ova izložba bude svedočanstvo o snazi umetnosti, ali i o snazi duha jednog sela koje je ponosno koračalo kroz vekove, ostavljajući za sobom tragove i stalno praveći nove, koji nikada neće izgubiti svoj sjaj; naprotiv, sve jače će svetleti. U ime svih umetnika Mokrina,Živko Ugrenović,Predsednik UG „Raša Popov” Program Udruženja građana „Raša Popov“
Promocija knjige mr Milivoja Bajšanskog
Foto: Ugrenović
Izložba portreta Raše Popova
Učesnici: Goran Novakov, Petar Pismestrović, Jugoslav Vlahović, Pal Lephaft, Nikola Ojdanić, Mirko Vuković, Mića Miloradović, Jakša Vlahović, Milorad Rankov,, Spasoje Kulauzov , Sibin Slavković , Nikola Dragaš , Žarko Drinčić , Rajko Karišić , Zdravko Mićanović , Slaviša Ševrt , Vlado Trtić Krikus , Zoran Tovirac Bliski susret treće vrsteKada sam Todetu Nikoletiću na pokaz poslao portrete Raše Popova koje sam radio za ovu izložbu, u propratnoj poruci sam se poigrao sa onom poznatom pjesmom Bore Đorđevića, pa napisah:„Oni što teraju mak na konackažu mi da sam rašOOnac!”. Rašoonci nisu neka džordž-lukasovska, „izvanzemaljska”, „intergalaktička” vrsta iz „Ratova zvijezda”, mada pomalo, možda, djeluju kao „pridošlice iz neke druge dimenzije” (posebno u ovo „vreme čuda”). Rašoonci, to su: oni – koji – vole – Rašu! Oni koji su – za – Rašu. Mislim da ni sam Raša bolje ne bi objasnio „etimologiju” ovog neologizma. Mislim, zapravo, da bi Rašu ovo objašnjenje u potpunosti zadovoljilo i da bi ga bez zadrške aminovao. Rašoonci, to smo vi i mi. Rašoonci ste vi Mokrinčani, vi koji ste došli da uveličate i onom banatskom ekspertizom, pradrevnom paorskom forenzikom procijenite ovu izložbu karikatura upriličenu u čast VAŠEGA Raše i mi koji smo crtali i slikali NAŠEGA Rašu Popova. Pa, dakle: pozdravljam vas, rašoonci! Pozdravljam vas tradicionalnim rašoonskim pozdravom! Pozdravljam vas i radujem vam se onako kako se „isti istom raduje”! (DŽordž Lukas bi rekao – bliski susret treće vrste!)U jednom televizijskom intervjuu Raša je ispričao kako je neslavno prošao njegov prvi javni nastup, na slavi u domu Popovih, kada je pred slavarima trebalo da osvjetla obraz familije, zablista, zabljesne, iliti, najkonkretnije – da odrecituje neki pjesmuljak Čika Jove Zmaja. Netom prije, u hodniku perfektno i bez zastajkivanja pretpremijerno je izdeklamovao svoju „rolu”, ali pred gostima nije mogao ni da „bekne”. Kaže da nije znao ništa od onoga što je znao. Ja, pak, mislim da je to bio prvi Rašin javni performans! Smišljeno u njegovome stilu i po njegovu kroju! Budući da su njegovoga pradjeda, vi Mokrinčani to bolje znate, zvali Mokrinskim Sokratom, mali Raša je – vjerujem – tada izveo nijemi performans „potpisan” onom Sokratovom riječju: „Znam da ništa ne znam!”. U dlaku tako se ja osjećam u ovom trenutku. Doveden sam pred zid spoznaje da ništa ne znam! Šta da kažem? Šta da guknem? Šta da šušnem? Mislite da je nekome ko je odrastajući, u nekoj provincijskoj kasabi na TV ekranu gledao čudo zvano Raša Popov lako da kaže nešto o tome čudu?! Da je lako i da je moguće, onda to ne bi bilo čudo. A jeste… cvrc!Mislite li da je neko ko je gledajući „Ef i ef”, čačkao nos, pravio savršene kuglice i krišom se sladio istima, mogao i da pomisli da će jednom u životu, jednom u budućnosti, biti u prilici da nešto kaže na izložbi na kojoj su mnogi pokušali da nacrtaju to čudo?! Još ako tome pridodamo i činjenicu da su među tim „mnogima” čudolovcima i oni uz čije je karikature, ilustracije i omote rok albuma taj isti slinojed odrastao i razvijao se… O, ne! Ni u ludilu! Takva (kakva jeste; nema se kud!) konstelacija stvari čini da najedared ne znam ništa i da sam „ostao bez teksta”. Ne znam, u stvari, ni otkud ja ovdje.Jedino što me donekle opravdava, jedino čime se ja mogu opravdati što ovo pišem i ovdje nešto govorim jeste bledunjavi podatak da sam ja književnik koji tu i tamo crtucka, a književnici bi, „po difoltu”, vazda trebalo da imaju šta da kažu.I znao sam nekada, kao i mali Raša na slavi…Ali, avaj, ni to mi sada nije od pomoći. Ipak, slamčicu spasa mi kriomice, iz sada daleke prošlosti, dotura ona slatka plava djevojčica sa pletenicama koja je u onim starim negdanjim „Fazonima i forama”, svako malo, govorila: „Rašo, ti si genije!”.Pa, dakle: Rašo, ti si genije!Genije opšte prakse!A kako to i ne bi bio.Vidi samo: toliko dugo te nema među nama, a toliko te ima! Toliko si prisutan. Eto te među nama! Genijalno!I pazi sad ovo: ti – kojeg nema – okupljaš nas kojih ima u ovakvom broju i u ovakvom sastavu. Prava reprezentacija: Petar Pismesterović, Jugoslav Vlahović, njegov sin Jakša, Sibin Slavković, Zarko Vučinić, Rajko Karišić, Goran Novakov, Pal Lephaft (nadam se da sam to dobro napisao i izgovorio), Nikola Ojdanić, Zdravko Mićanović, Slaviša Ševrt, Mića Miloradović, Nikola Dragaš, Zoran Tovirac, Milorad Rankov (nadam se da nikoga nisam „previdio”). Ko bi, osim tebe – reci mi, molim te – mogao da sakupi takvu „falangu”, takvu „gardu počasnu”! Sve je to dio tvog velikog performansa! Prozren si… Da ne kažem: provaljen si! Performansa koji se ne okončava, niti je zamišljen tako da ima kraj. Genijalno! Rašo, genijalno! Dragi Mokrinčani, dragi – na svoga Rašu ponosni Mokrinčani, dragi prijatelji, ovdje smo se okupili da pokažemo i potvrdimo svoje divljenje i poštovanje spram „lika i djela” Raše Popova. U tome smislu, i ova sjajna (uistinu sjajna!) izložba, i književni program ove manifestacije, i muzičke interpretacije, i sve ostalo što uz to ide samo su, rekao bih, „dio pratećeg folklora”. Time, naravno, ni u primisli ne želim da umanjim izuzetnost ovih susreta; želim, u stvari, da povlačeći sve ovo u drugi plan u avanscen isturim i svjetlo pozornice bacim na to DIVLJENJE i POŠTOVANJE. Svi ovdje sabrani crtači i slikari, saglasićete se sa mnom, siguran sam, crtali su i slikali iz divljenja i poštovanja prema „liku i djelu” Raše Popova; svi književnici govore u znak divljenja i poštovanja prema Raši Popovu… Divljenje i poštovanje su spiritus movens lijepe i hvale vrijedne manifestacije „Dan Raše Popova”. Prije i iznad svega! Eto, zato mi i jesmo rašoonci, a ne… neki tamo…A rašoonci znaju, rašoonci pamte i s koljena na koljeno prenose (kao što vidite!) i prenosiće još dugo (dok ih je god!) staro rašoonsko predanje koje veli da je Raša Popov (pored svega što jeste bio) preteča Gugla i guglanja. Je li tako?! (Vi kažete: jesteee!) Raša Popov je Gugl prije Gugla! Je li tako?! (Vi kažete: Jesteee!) Gugl se, prije no se Guglom i nazvao, zvao – imenom i prezimenom – Raša Popov! Je li tako?! (Jesteee!) Rašin rođeni
Miroslav Antić okovan u slobodi
U okviru Nedelje kulture u Mokrinu, 23. juna 2023 godine u Galeriji Doma kulture održana je projekcija pete epizode dokumentarne serije „Miroslav Antić – Okovan u slobodi“, posvećene jednom od najznačajnijih srpskih pesnika. Autor serije je Aleksandar Karišik, koji je inspiraciju za ovaj projekat pronašao u razgovorima o značajnim ličnostima srpske kulture i istorije. Serija istražuje život i delo Miroslava Antića, oslanjajući se na istorijsku distancu, ali i na svedočanstva njegovih savremenika, prijatelja i saradnika, koji svojim pričama osvetljavaju različite segmente pesnikovog života. Kroz dokumentarne zapise, arhivsku građu i razgovore sa sagovornicima, serija donosi sveobuhvatan pogled na Antićev književni i umetnički opus, kao i na njegovu ličnost, stvaralačku energiju i trajni uticaj na srpsku književnost i kulturu. Projekcija je okupila ljubitelje književnosti i poštovaoce dela Miroslava Antića, pružajući publici priliku da se upozna sa manje poznatim detaljima iz njegovog života i stvaralaštva. Organizator događaja bilo je Udruženje građana „Raša Popov“, uz podršku Narodne biblioteke „Jovan Popović“ i Grada Kikinde.
Predstavljanje knjige Naše gajde – Maksim Mudrinić
U sklopu nedelje kulture 22. juna u galeriji Doma kulture Mokrin juna, održana je jedinstvena promocija knjige „Naše gajde” . Promociju je vodio poznati gajdaš i graditelj gajdi, Maksim Mudrinić, čija je strast i veština u ovoj tradicionalnoj umetnosti osvojila srca mnogih. Mudrinić je poznat po svojoj posvećenosti očuvanju i popularizaciji gajdi, tradicionalnog instrumenta koji je duboko ukorenjen u kulturi ovih krajeva. Promocija knjige bila je prilika da se Maksim Mudrinić poveže sa publikom i podeli svoje iskustvo u vezi sa gajdama i gradnjom ovog instrumenta. Knjiga, koja nosi naziv „Naše gajde“, predstavlja Mudrinićevu kolekciju znanja i priča o gajdama, njihovoj istoriji i značaju u tradicionalnoj muzici. Takođe, knjiga sadrži i detalje o sačuvanim gajdama. Tokom promocije, Maksim Mudrinić je uz orkestar izveo nekoliko prelepih kompozicija na gajdama. Njegova veština i strast prema muzici jasno su se osećale kroz svaki takt. Mnogi su bili oduševljeni što su imali priliku da čuju takvo majstorstvo uživo.Nedelja kulture u Mokrinu pružila je jedinstvenu priliku da se istakne Maksim Mudrinić i njegov doprinos očuvanju tradicije gajdi. Njegova promocija knjige u galeriji Doma kulture okupila je ljude koji su bili spremni da saznaju više o ovom instrumentu i uživaju u predivnom zvuku gajdi. Mudrinićev rad i strast prema gajdama i gradnji ovog instrumenta ne samo da inspirišu druge, već su i važan deo kulturnog nasledja. Iz predgovora Bogdan Ibrajter Tane „Gajdaši u Mokrinu u XX veku koje znam bili su Ljuba Pejakov, boravio u Americi, pa se vratio, Acko Pejakov, Svetozar Tota Dudić Čatar, otac, Rade Čatara, Landupa Ranko, gajdaš i zvanični seoski dobošar (U Mokrinu su govorili „bugnjaroš“, pogrešno od, bubnjaoš – udara u bubanj, dobuje). To landupa znači provodadžjia. Kad provodadžija ulazi u neku kuću da ugovara prosidbu, pazi da zatvori vrata turom! Lan – dup! Verovalo se da će tada provodadžija uspeti u svom naumu. To je znao i Stevan Sremac. Kad je tetka Maneta kojundžije Doke ušla kod Zamfirovih da ugovara za lepu Zone, vrata je zatvorila turom… (Sremčeva knjiga „Zona Zamfirova“)“ .
Književno veče Olgica Tolmačev
U okviru Nedelje kulture u Mokrinu održano je veče poezije koje je, prvi put pred mokrinskom publikom, priredila naša sugrađanka Olgica Tolmačev. Gosti večeri bili su Braca Azarić, slikar, i Petar Krstin, talentovani recitator, pobednik gradske i zonske smotre recitatora i učesnik pokrajinske smotre. Program je moderirala Darinka Maljugić. Ispunjena galerija Doma kulture s velikom pažnjom pratila je poetsko veče, uživajući u snažnim i emotivnim stihovima. Topla atmosfera i iskrene emocije koje je poezija probudila ostavile su snažan utisak na publiku, a kod mnogih prisutnih izmamile i suze. Zahvaljujemo svim učesnicima i posetiocima koji su svojim prisustvom ulepšali ovo veče i još jednom potvrdili da poezija ima moć da povezuje ljude i budi najdublja osećanja. Veče poezije organizovalo je Udruženje građana „Raša Popov“ u okviru programa Nedelje kulture u Mokrinu.
Mir raduje svet duša
Predavanje „Mir raduje svet duša“, održano 19. juna u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, okupilo je brojne posetioce zainteresovane za život i delo znamenitih Mokrinčana. Događaj je organizovalo Udruženje građana „Raša Popov“ u okviru programa Nedelje kulture u Mokrinu. Predavači, mokrinski hroničar prof. Dragoljub Badrljica i knjižničarka Darinka Maljugić, predstavili su život i stvaralaštvo četvorice istaknutih Mokrinčana – Miroslava Antića, Raše Popova, Svetozara Stepančeva i Dušana Popova. Kroz projekcije fotografija, tekstova, originalnih zapisa i druge arhivske građe, sačuvane zahvaljujući dugogodišnjoj posvećenosti profesora Dragoljuba Badrljice, posetioci su imali priliku da se bliže upoznaju sa životom i delom ovih znamenitih ličnosti. Predavanje je podsetilo na njihov doprinos kulturi i društvu, ali i na značaj očuvanja lokalne istorije i kulturnog nasleđa.
Dve kapi vode – Živka Torbica
„Ne postoje dva ista dana, noći, glasa… Ni srca, ni ljubavi, pa čak ni dve kapi vode.“– Živka Torbica Predstavljanje treće zbirke poezije „Dve kapi vode“ autorke Živke Torbice održano je 16. juna u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, u okviru programa Nedelje kulture. Uz autorku, u programu su učestvovale Darinka Maljugić i Milana Bajkin, koje su kao moderatorke kroz razgovor i čitanje odabranih stihova približile publici stvaralaštvo Živke Torbice. Veče je proteklo u toploj i nadahnutoj atmosferi, uz prisustvo brojne publike koja je sa pažnjom pratila program. Stihovi su kod mnogih izazvali snažne emocije i prepoznavanje, pa je književno veče poprimilo karakter iskrenog i neposrednog susreta autorke i publike. Ovakvi susreti još jednom potvrđuju značaj književnih večeri u Mokrinu i doprinos negovanju savremene poezije i kulturnog života lokalne zajednice.