Književno veče Spasoja Kulauzova
U petak, 14. aprila, u Galeriji Doma kulture održano je književno veče posvećeno Spasoju Kulauzovu, priznatom strip crtaču iz Mokrina. Spasoje Kulauzov je tom prilikom predstavio svoju novu knjigu, koju je izdao Kulturni centar Kikinda. Ova knjiga predstavlja još jedno izdanje u nizu, dodajući se bogatoj kolekciji njegovih dela. Prisutni su imali priliku da se upoznaju s njegovim kreativnim radom i da uživaju u novim stripovima.
Književno veče Petra Trezića
„U bici za pamćene koa se u naše vreme rasplamsala na sve strane jedan od najzapaženijih boraca protiv zaborava je Senćanin Petar Terzić. Pozvan od sebe sama, nekadašnju čuvenu bitku kod Sente premestio je na nova polja i produžio novim oružjem. To polje je papir a oružje slovo. U njemu su srpska prošlost Sente, njene znamenitosti i znamenite istorijske ličnosti dobile svog naznačajnieg brigovođu i letopisca novih vremena. U ovoj knjizi, zahvaljujući Petru Terzinu, na nebu naših dana zasvetlelo je ime još jednog slavnog Senćanina Teodora pl. Branovačkog, plemića, učitelja i prosvetitelja. Negovo novo rođene upriličio je Petar Terzić o stogodišnjici smrti ove renesansne ličnosti obdarene mnogim darovima i znanjima, plemića, učitelja, arheologa pronalazača, prevodioca, kaligrafa i duborezca, učitelja Stevana Sremca…Teodor pl. Branovački Senćanin vratio se na velika vrata ne samo na svoje davno zasluženo mesto među znamenitim Senćanima nego i u sazvežđu najzaslužnijih pregalaca u istoriji srpske prosvete“. Matija Bećković
Samostalna izložba slika – Marija Vujackov
Na ovoj izložbi slika Marije Vujackov susrećemo umetnicu koja čin slikanja doživljava duboko radosna, uspevajući u većini da i posmatrač primi deo tih osjećanja. Marija slika svoju maštu u nadrealnom stilu. Utisak je da slikarka ne izražava prepoznavanje ili odavanje svog unutrašnjeg traga svjetlosti koji dolazi iz samo njoj znanih predela racionalnog i iracionalnog osjećanja. Motivi su različiti. Ovde vidimo: pejzaže, portrete, mrtvu prirodu, aktove i drugo. Kod nje se vidi prihvatanje poetike oslobođene forme i kretanje od asocijacije do apstrakcije. Izlaganjem u Galeriji Doma kulture u Mokrinu čini značajan korak na putu ostvarenja svog stvaralačkog sna. Braco Azarić, 2022.
Izložba stripa i promocija knjige Spasoja Kulauzova
„U ovom albumu je predstavljeno 11 pripovedaka u slikama, klasičnim i standardnim Spasojinim umetničkim postupkom. Realistički crteži su rađeni tušem i štampani u crno beloj tehnici. Spasoje Kulauzov je majstor kadriranja, prostorne perspektive, dijaloga, i emocionalnog stanja likova u datim situacijama. On veoma pazi da mu ne promaknu detalji koji nisu adekvatni istorijskom miljeu, ili da pojedinosti (odeće, oružja, automobila, tgrada itd.) ne budu prikazane verno vremenu u kome se radnja dešava. Sve priče imaju poentu i moralnu ili kakvu drugu poruku. Spasoje crtač je besprekorno obavio zadatak dobijen od Spasoja scenariste. Ovaj njegov album stripa sadrži 79 tabli sa 615 kadrova. Ogroman posao uspešno i kvalitetno obavljen. Sve u svemu, album koji može dostojno na police stripoteka i među najprobirljivije fanove stripa, sasvim ravnopravno sa radovima najpoznatijih majstora ove umetnosti. Da ćemo se družiti i ubuduće sa stripovima Spasoja Kulauzova, svedoči i ova izložba, koja predstavlja njegova najnovija ostvarenja, do sada neobjavljivana, i koja će sigurno uskoro biti i publikovana, kao najnoviji Spasojin strip album“. Izvod iz recenzije Jovana Veljina Mokrinskog ORGANIZATOR UG „RAŠA POPOV“
Izložba 100 godina FK Delije
Ovu svečanu pesmu spevao je mokrinski harmonikaš Dragoljub Miletić Čokanj 1929. godine. Opstajanje na ravničarskim prostorima naših predaka seže u duboku prošlost, skopčano sa stalnim borbama, za koje je bila potrebna izuzetna fizička pripremljenost. Bogdan Ibrajter Tane, slavni Mokrinčanin i dugogodišnji novinar beogradske Politike u svojim mnogobrojnim člancima i knjigom Delija, banatski Urugvaj, objavljenoj 2011. godine, uz našu nesebičnu pomoć, ukazao je na postepenost. Jačačko društvo Snaga 1908. godine, Sokolski pokret i nadolazeća jurnjava za loptom ili šutovanje, kako se u Mokrinu zvalo sveprisutno ludilo, privuklo je i mlade Mokrinčane. Zaljubljenik u novu igru, Mokrinčanin Kalman Knopf, oko Prvog svetskog rata pokrenuo je MGAK (verovatno Mokrinski gimnastičko atletski klub). Kao osnova za pokretanje osnivanja pravog fudbalskog kluba, poslužilo je jedinstveno i u svetu nezabeleženo okupljanje oko pozorišta s kraja Prvog svetskog rata, kada su u kafani Aksentija Ubavića (ubijen od strane zločinaca Švaba 1941. godine) spremili pozorišni komad Ajduci od Jovana Sterije Popovića. Kao reditelj se pojavilo čudo od deteta Živojin Sekulić Seginj (1909-1928) i mnogi, potonji igrači: Petar Popov, Uroš Badrljica, Dušan Adamov, braća Knežev, Lazar Tešić, Branko Živanić i mnogi drugi. Još živi osnivači su smatrali značajnim početak igranja, a to je 1920. godina, kada su svečano obeležili 50-to godišnjicu na Veliku Gospojinu 1970. godine. Glavna ličnost kluba i osnivač Petar Popov – Kršin je zabeležio kao početak 1922. godinu, pa se zato i obeležava stogodišnjica kluba ove godine. Lazar Tešić, diplomirani pravnik, koji je završio i Visoku sokolsku školu u Pragu, načelnik Sokolskog društva u Subotici, krstio je klub imenom Delija (tur. junak). Delijaši, kako su ih od milja zvali, uzimali su učešća u svim važnijim događajima u Mokrinu između dva svetska rata: pozorišne predstave, orkestar, Sokolsko društvo sa konjičkim odeljenjem, Srpsko crkveno pevačko društvo, silvesterovo veče (doček Nove godine), izbor lepote devojke (mis), priređivanjem zabava, političkom životu (Petar Popov je bio najmlađi knez ili predsednik opštine u Kraljevini Jugoslaviji). Obilić, Jadran i nemački Švebiše su bili klubovi kratkog trajanja. Posle rata klub je nosio ime Crvena zvezda, pa se opet vratilo staro ime, koje nosi i danas. Objavljena knjiga Bogdana Ibrajtera Taneta, knjiga koja se priprema, više puta obogaćivana izložba karikatura igrača FK Delija, koju stalno radi neumorni Tane i ova skromna izložba, ukazaće vam, nadamo se, na ljude i događaje koji zaslužuju nezaborav. Na mnogaja leta! Pokrovitelji izložbe Grad Kikinda i MZ Mokrin. Dragoljub P. Badrljica, profesor ORGANIZATORI: UG „RAŠA POPOV“ I FK „DELIJA“,
Izložba dokumentarnih fotografija Raša Popov
Dobrodošli na izložbu portreta dokumentarnih fotografija pod nazivom „Raša Popov“, koju je organizuje Udruženje Građana Raša Popov kao deo pete manifestacije „Dan Raše Popova“. Ova izložba je posvećena životu i delu istaknutog pisca i novinara Raše Popova, čiji su portreti zabeleženi kroz objektiv autora Imrea Saboa, Aleksandra Stojanovića, kao i fotografije iz privatne kolekcije. Fotografska postavka, iz privatne kolekcije Raše Popova, pruža uvid u različite aspekte ličnosti Raše Popova kroz retko viđene fotografije koje dokumentuju njegovu svakodnevicu, profesionalnu karijeru i lične trenutke. Svaka fotografija nosi sa sobom priču o autorovom karakteru i doprinosu srpskoj književnosti i novinarstvu. Imre Sabo, kao jedan od autor ovih dragocenih fotografija, uspešno je uhvatio duh i suštinu Raše Popova, prenoseći njegovu autentičnost i slojevitost kroz svaki kadar. Kroz ovu izložbu, posetioci imaju priliku da se približe biografskom narativu jednog od najvažnijih intelektualaca 20. veka na prostoru Balkana. Udruženje Građana Raša Popov ponosno predstavlja ove fotografije kao deo svoje misije očuvanja sećanja na istaknute ličnosti i događaje koji su obeležili kulturnu scenu Srbije. Nadamo se da će ova izložba oživeti interesovanje za nasleđe Raše Popova među novim generacijama i podstaći dalje istraživanje njegovog bogatog doprinosa društvenom i kulturnom životu.
Tradicinalni motivi – Orijent Ekspres Zorana Srbljina
Legendarni i najčuveniji voz u istoriji železnice Orijent Ekspres koji je nekada povezivao Pariz i Istambul, a na tom putu zaustavljao se na mokrinskoj železničkoj stanici da bi mašinovođe natakovale vodu u pranoj lokomotivi, mokrinčaninu dr Zoranu Srbljinu ujedno je to i bila inspiracija da oslika jednu epohu Orjent Ekspresa u akvarelu. Izložbu Orijent Ekspres -tradicinalni motivi, predstavljena je u galeriji Doma kulture u Mokrinu, koja je ujedno i označila početak nedelju kulture u Mokrinu koja se po drugi put održava u susret Memorijalu Miroslav Antić i manifestaciji Dan Raše Popova u organizaciji Udruženja „Raša Popov“. Ispred udruženja građana „Raša Popov“ obratio se predsednik udruženja Živko Ugrenović, a izložbu su otvorili Tamara Ristić, i Miroslav Girić.
Samostalna izložba Brace Azarića
U organizaciji UG Raša Popov , pokroviteljstvom MZ Mokrin, u subotu, 5. novembra 2022. godine, u Galeriji Kulturnog centra Mokrina, priređena je izložba ekspesionističkih slika poznatog slikara Brace Azarića. Izložbu je priredio mokrinski likovni umetnik Zoran Tenkeš, koji je uradio i prigodan katalog povodom ove izložbe. O izložbi, umetniku, slikama i sećanjima, su govorili Živko Ugrenović predsednik UG Raša Popov, Jovan Veljin Mokrinski i Dobrivoj Vujin, pesnici. Braco Azarić je rođen u Novim Kozarcima 1951. godine, gde i sada živi i stvara. Ima preko 50 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je mnogih humanitarnih kolonija. Prvu izložbu je imao 1973. godine u Kragujevcu. Selektor je mnogih kolonija kao član žirija na mnogim konkursima. Osnivač i direktor galerije Zdravko Mandić u Novim Kozarcima. Do sada je nekoliko puta izlagao u Mokrinu, za koga ga vežu mnoga prijateljstva sa mokrinskim umetnicima, slikarima i pesnicima.
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2022
U sklopu 32. vaskršnjih svečanosti, u galeriji Doma kulture Mokrin, na Veliku subotu 23. aprila, zvanično je otvorena četvrta po redu Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora. Pokrovitelj izložbe je Mesna zajednica Mokrin, a organizator Udruženje građana „Raša Popov”. Izložbu možete pogledati do 7. maja 2022. godine, u galeriji Doma kulture Mokrin.
Državnička sahrana, sahrana jedne države – Imre Sabo
Imre Sabo, rođen 1956. godine u SFR Jugoslaviji, bio je jedan od najpriznatijih jugoslovenskih foto-reportera svoje generacije. Moglo bi se reći da je bio samouk, iako nikada nije izostao ni sa jednog časa fotografije na Fakultetu dramskih umetnosti, ali uvek samo kao posmatrač. Sa dvadeset i tri godine počeo je da radi kao foto-reporter u Ilustrovanoj politici, a u trenutku kadaje imao dvadeset i četiri godine, dogodila se Titova smrt, kao i to da ga Ilustrovana politika nije akreditovala kao reportera za taj događaj. Međutim, on je na sopstvenu inicijativu pokrio Titovu sahranu. Bez pristupa najboljim lokacijama i bez najbolje opreme na raspolaganju, uradio je veliki posao po kojem će kasnije biti prepoznat, a čiji deo je ovde izložen i objavljen u različitim publikacijama. Kustos izložbe: David Pujadó i Puigdomènech (David Pužado i Pudomenek) Prevele s katalonskog: Tajana Marković, Sonja Stanković, Kristina Stevanović i Doris Pantelić. Na početku otvaranja izložbe intonirana je himna SFR Jugoslavije „Hej Sloveni”, koja je u prostoriju galerije dodatno unela dah nekadašnje domovine. Zvuci ove melodije su kod mnogih prisutnih izazvale jezu i emotivne reakcije. Izložbu su, prigodnim govorom, otvorili predsednik Mesne zajednice Mokrin Živko Ugrenović i sam autor Imre Sabo. Živko Urenović je istako da je današnja izložba ujedno i podsetnik, da se podsetimo da Mokrin ima izuzetne umetnike iz svih sfera umetnosti koji svojim radom predstavljaju pored svojih radova i mesto u kojem su rođeni odnosno odakle su potekli, a to je naravno Mokrin, jedan od njih je svakako i Imre Sabo. Mogu da kažem da mi je bilo zadovoljstvo na angažovanju u pripremi i realizaciji izložbe, zahvalio bih se Zoranu Tenkešu koji je takođe pripremao ovu izložbu i ne samo ovu nego i sve dosadašnje izložbe izložene u galeriji i što zajedničkim trudom pokušavamo da predstavimo i drugu stranu Mokrina, a to je naravno umetnost.