Izložba portreta Raše Popova
Učesnici: Goran Novakov, Petar Pismestrović, Jugoslav Vlahović, Pal Lephaft, Nikola Ojdanić, Mirko Vuković, Mića Miloradović, Jakša Vlahović, Milorad Rankov,, Spasoje Kulauzov , Sibin Slavković , Nikola Dragaš , Žarko Drinčić , Rajko Karišić , Zdravko Mićanović , Slaviša Ševrt , Vlado Trtić Krikus , Zoran Tovirac Bliski susret treće vrsteKada sam Todetu Nikoletiću na pokaz poslao portrete Raše Popova koje sam radio za ovu izložbu, u propratnoj poruci sam se poigrao sa onom poznatom pjesmom Bore Đorđevića, pa napisah:„Oni što teraju mak na konackažu mi da sam rašOOnac!”. Rašoonci nisu neka džordž-lukasovska, „izvanzemaljska”, „intergalaktička” vrsta iz „Ratova zvijezda”, mada pomalo, možda, djeluju kao „pridošlice iz neke druge dimenzije” (posebno u ovo „vreme čuda”). Rašoonci, to su: oni – koji – vole – Rašu! Oni koji su – za – Rašu. Mislim da ni sam Raša bolje ne bi objasnio „etimologiju” ovog neologizma. Mislim, zapravo, da bi Rašu ovo objašnjenje u potpunosti zadovoljilo i da bi ga bez zadrške aminovao. Rašoonci, to smo vi i mi. Rašoonci ste vi Mokrinčani, vi koji ste došli da uveličate i onom banatskom ekspertizom, pradrevnom paorskom forenzikom procijenite ovu izložbu karikatura upriličenu u čast VAŠEGA Raše i mi koji smo crtali i slikali NAŠEGA Rašu Popova. Pa, dakle: pozdravljam vas, rašoonci! Pozdravljam vas tradicionalnim rašoonskim pozdravom! Pozdravljam vas i radujem vam se onako kako se „isti istom raduje”! (DŽordž Lukas bi rekao – bliski susret treće vrste!)U jednom televizijskom intervjuu Raša je ispričao kako je neslavno prošao njegov prvi javni nastup, na slavi u domu Popovih, kada je pred slavarima trebalo da osvjetla obraz familije, zablista, zabljesne, iliti, najkonkretnije – da odrecituje neki pjesmuljak Čika Jove Zmaja. Netom prije, u hodniku perfektno i bez zastajkivanja pretpremijerno je izdeklamovao svoju „rolu”, ali pred gostima nije mogao ni da „bekne”. Kaže da nije znao ništa od onoga što je znao. Ja, pak, mislim da je to bio prvi Rašin javni performans! Smišljeno u njegovome stilu i po njegovu kroju! Budući da su njegovoga pradjeda, vi Mokrinčani to bolje znate, zvali Mokrinskim Sokratom, mali Raša je – vjerujem – tada izveo nijemi performans „potpisan” onom Sokratovom riječju: „Znam da ništa ne znam!”. U dlaku tako se ja osjećam u ovom trenutku. Doveden sam pred zid spoznaje da ništa ne znam! Šta da kažem? Šta da guknem? Šta da šušnem? Mislite da je nekome ko je odrastajući, u nekoj provincijskoj kasabi na TV ekranu gledao čudo zvano Raša Popov lako da kaže nešto o tome čudu?! Da je lako i da je moguće, onda to ne bi bilo čudo. A jeste… cvrc!Mislite li da je neko ko je gledajući „Ef i ef”, čačkao nos, pravio savršene kuglice i krišom se sladio istima, mogao i da pomisli da će jednom u životu, jednom u budućnosti, biti u prilici da nešto kaže na izložbi na kojoj su mnogi pokušali da nacrtaju to čudo?! Još ako tome pridodamo i činjenicu da su među tim „mnogima” čudolovcima i oni uz čije je karikature, ilustracije i omote rok albuma taj isti slinojed odrastao i razvijao se… O, ne! Ni u ludilu! Takva (kakva jeste; nema se kud!) konstelacija stvari čini da najedared ne znam ništa i da sam „ostao bez teksta”. Ne znam, u stvari, ni otkud ja ovdje.Jedino što me donekle opravdava, jedino čime se ja mogu opravdati što ovo pišem i ovdje nešto govorim jeste bledunjavi podatak da sam ja književnik koji tu i tamo crtucka, a književnici bi, „po difoltu”, vazda trebalo da imaju šta da kažu.I znao sam nekada, kao i mali Raša na slavi…Ali, avaj, ni to mi sada nije od pomoći. Ipak, slamčicu spasa mi kriomice, iz sada daleke prošlosti, dotura ona slatka plava djevojčica sa pletenicama koja je u onim starim negdanjim „Fazonima i forama”, svako malo, govorila: „Rašo, ti si genije!”.Pa, dakle: Rašo, ti si genije!Genije opšte prakse!A kako to i ne bi bio.Vidi samo: toliko dugo te nema među nama, a toliko te ima! Toliko si prisutan. Eto te među nama! Genijalno!I pazi sad ovo: ti – kojeg nema – okupljaš nas kojih ima u ovakvom broju i u ovakvom sastavu. Prava reprezentacija: Petar Pismesterović, Jugoslav Vlahović, njegov sin Jakša, Sibin Slavković, Zarko Vučinić, Rajko Karišić, Goran Novakov, Pal Lephaft (nadam se da sam to dobro napisao i izgovorio), Nikola Ojdanić, Zdravko Mićanović, Slaviša Ševrt, Mića Miloradović, Nikola Dragaš, Zoran Tovirac, Milorad Rankov (nadam se da nikoga nisam „previdio”). Ko bi, osim tebe – reci mi, molim te – mogao da sakupi takvu „falangu”, takvu „gardu počasnu”! Sve je to dio tvog velikog performansa! Prozren si… Da ne kažem: provaljen si! Performansa koji se ne okončava, niti je zamišljen tako da ima kraj. Genijalno! Rašo, genijalno! Dragi Mokrinčani, dragi – na svoga Rašu ponosni Mokrinčani, dragi prijatelji, ovdje smo se okupili da pokažemo i potvrdimo svoje divljenje i poštovanje spram „lika i djela” Raše Popova. U tome smislu, i ova sjajna (uistinu sjajna!) izložba, i književni program ove manifestacije, i muzičke interpretacije, i sve ostalo što uz to ide samo su, rekao bih, „dio pratećeg folklora”. Time, naravno, ni u primisli ne želim da umanjim izuzetnost ovih susreta; želim, u stvari, da povlačeći sve ovo u drugi plan u avanscen isturim i svjetlo pozornice bacim na to DIVLJENJE i POŠTOVANJE. Svi ovdje sabrani crtači i slikari, saglasićete se sa mnom, siguran sam, crtali su i slikali iz divljenja i poštovanja prema „liku i djelu” Raše Popova; svi književnici govore u znak divljenja i poštovanja prema Raši Popovu… Divljenje i poštovanje su spiritus movens lijepe i hvale vrijedne manifestacije „Dan Raše Popova”. Prije i iznad svega! Eto, zato mi i jesmo rašoonci, a ne… neki tamo…A rašoonci znaju, rašoonci pamte i s koljena na koljeno prenose (kao što vidite!) i prenosiće još dugo (dok ih je god!) staro rašoonsko predanje koje veli da je Raša Popov (pored svega što jeste bio) preteča Gugla i guglanja. Je li tako?! (Vi kažete: jesteee!) Raša Popov je Gugl prije Gugla! Je li tako?! (Vi kažete: Jesteee!) Gugl se, prije no se Guglom i nazvao, zvao – imenom i prezimenom – Raša Popov! Je li tako?! (Jesteee!) Rašin rođeni
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2023
Iz predgovora: Dragi prijatelji! Velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Udruženja građana Raša Popov i da izrazim zahvalnost svim umetnicima učesnicima i članovima udruženja na njihovom angažmanu i predanosti u stvaranju ove izložbe. Naša zajednička ideja je da doprinesemo očuvanju i promociji umetnosti u Mokrinu kroz zajednički rad i saradnju. Upravo ovakvi događaji su prilika da pokažemo da smo posvećeni ostvarenju ovog cilja. Mokrin je dom vrhunskih umetnika koji se izražavaju u različitim oblastima umetnosti. Oni ne samo da predstavljaju svoja umetnička dela već i mesto u kojem su rođeni, rasli i stavarali a to je naravno Mokrin. Stoga, Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora, koja se održava i ove godine, predstavlja izuzetno značajan događaj koji će na jedinstven način odraziti Mokrin u svetlu u kojem je najpoznatiji, kao mesto sa bogatom umetničkom I kulturnom tradicijom. Jedna od stvari koja izdvaja Uskršnju izložbu od ostalih je raznolikost stilova i tema koje su se predstavljale. Svaki umetnik je doneo nešto drugačije na izložbu, od apstraktnih slika do realističnih portreta, pejzaža, skulptura, fotografija… Ovo nam je omogućilo da vidimo širinu i bogatstvo umetničkog života našeg mesta. U proteklih pet godina, bili smo svedoci prezentovanja preko 200 umetničkih dela mokrinskih autora, pružajući pritom jedinstvenu priliku novim i mladim umetnicima da se iskažu i zasijaju na umetničkoj sceni rame uz rame sa starijim kolegama koji su svojim radom učinili da Mokrin postane prepoznatljiv u celom svetu. Ponosni smo na sve što smo postigli do sada i verujemo da će ova izložba nastaviti da bude značajan doprinos očuvanju i promociji umetnosti u Mokrinu. Zato još jednom, izražavam svoju iskrenu zahvalnost svim umetnicima i članovima udruženja koji su svojim trudom i posvećenošću učinili da ovaj događaj bude jedan od značajnijih umetničkih poduhvata u Mokrinu. U Mokrinu 12. 4. 2023. predsednik UG „Raša Popov”Živko Ugrenović
Samostalna izložba slika – Marija Vujackov
Na ovoj izložbi slika Marije Vujackov susrećemo umetnicu koja čin slikanja doživljava duboko radosna, uspevajući u većini da i posmatrač primi deo tih osjećanja. Marija slika svoju maštu u nadrealnom stilu. Utisak je da slikarka ne izražava prepoznavanje ili odavanje svog unutrašnjeg traga svjetlosti koji dolazi iz samo njoj znanih predela racionalnog i iracionalnog osjećanja. Motivi su različiti. Ovde vidimo: pejzaže, portrete, mrtvu prirodu, aktove i drugo. Kod nje se vidi prihvatanje poetike oslobođene forme i kretanje od asocijacije do apstrakcije. Izlaganjem u Galeriji Doma kulture u Mokrinu čini značajan korak na putu ostvarenja svog stvaralačkog sna. Braco Azarić, 2022.
Izložba stripa i promocija knjige Spasoja Kulauzova
„U ovom albumu je predstavljeno 11 pripovedaka u slikama, klasičnim i standardnim Spasojinim umetničkim postupkom. Realistički crteži su rađeni tušem i štampani u crno beloj tehnici. Spasoje Kulauzov je majstor kadriranja, prostorne perspektive, dijaloga, i emocionalnog stanja likova u datim situacijama. On veoma pazi da mu ne promaknu detalji koji nisu adekvatni istorijskom miljeu, ili da pojedinosti (odeće, oružja, automobila, tgrada itd.) ne budu prikazane verno vremenu u kome se radnja dešava. Sve priče imaju poentu i moralnu ili kakvu drugu poruku. Spasoje crtač je besprekorno obavio zadatak dobijen od Spasoja scenariste. Ovaj njegov album stripa sadrži 79 tabli sa 615 kadrova. Ogroman posao uspešno i kvalitetno obavljen. Sve u svemu, album koji može dostojno na police stripoteka i među najprobirljivije fanove stripa, sasvim ravnopravno sa radovima najpoznatijih majstora ove umetnosti. Da ćemo se družiti i ubuduće sa stripovima Spasoja Kulauzova, svedoči i ova izložba, koja predstavlja njegova najnovija ostvarenja, do sada neobjavljivana, i koja će sigurno uskoro biti i publikovana, kao najnoviji Spasojin strip album“. Izvod iz recenzije Jovana Veljina Mokrinskog ORGANIZATOR UG „RAŠA POPOV“
Izložba 100 godina FK Delije
Ovu svečanu pesmu spevao je mokrinski harmonikaš Dragoljub Miletić Čokanj 1929. godine. Opstajanje na ravničarskim prostorima naših predaka seže u duboku prošlost, skopčano sa stalnim borbama, za koje je bila potrebna izuzetna fizička pripremljenost. Bogdan Ibrajter Tane, slavni Mokrinčanin i dugogodišnji novinar beogradske Politike u svojim mnogobrojnim člancima i knjigom Delija, banatski Urugvaj, objavljenoj 2011. godine, uz našu nesebičnu pomoć, ukazao je na postepenost. Jačačko društvo Snaga 1908. godine, Sokolski pokret i nadolazeća jurnjava za loptom ili šutovanje, kako se u Mokrinu zvalo sveprisutno ludilo, privuklo je i mlade Mokrinčane. Zaljubljenik u novu igru, Mokrinčanin Kalman Knopf, oko Prvog svetskog rata pokrenuo je MGAK (verovatno Mokrinski gimnastičko atletski klub). Kao osnova za pokretanje osnivanja pravog fudbalskog kluba, poslužilo je jedinstveno i u svetu nezabeleženo okupljanje oko pozorišta s kraja Prvog svetskog rata, kada su u kafani Aksentija Ubavića (ubijen od strane zločinaca Švaba 1941. godine) spremili pozorišni komad Ajduci od Jovana Sterije Popovića. Kao reditelj se pojavilo čudo od deteta Živojin Sekulić Seginj (1909-1928) i mnogi, potonji igrači: Petar Popov, Uroš Badrljica, Dušan Adamov, braća Knežev, Lazar Tešić, Branko Živanić i mnogi drugi. Još živi osnivači su smatrali značajnim početak igranja, a to je 1920. godina, kada su svečano obeležili 50-to godišnjicu na Veliku Gospojinu 1970. godine. Glavna ličnost kluba i osnivač Petar Popov – Kršin je zabeležio kao početak 1922. godinu, pa se zato i obeležava stogodišnjica kluba ove godine. Lazar Tešić, diplomirani pravnik, koji je završio i Visoku sokolsku školu u Pragu, načelnik Sokolskog društva u Subotici, krstio je klub imenom Delija (tur. junak). Delijaši, kako su ih od milja zvali, uzimali su učešća u svim važnijim događajima u Mokrinu između dva svetska rata: pozorišne predstave, orkestar, Sokolsko društvo sa konjičkim odeljenjem, Srpsko crkveno pevačko društvo, silvesterovo veče (doček Nove godine), izbor lepote devojke (mis), priređivanjem zabava, političkom životu (Petar Popov je bio najmlađi knez ili predsednik opštine u Kraljevini Jugoslaviji). Obilić, Jadran i nemački Švebiše su bili klubovi kratkog trajanja. Posle rata klub je nosio ime Crvena zvezda, pa se opet vratilo staro ime, koje nosi i danas. Objavljena knjiga Bogdana Ibrajtera Taneta, knjiga koja se priprema, više puta obogaćivana izložba karikatura igrača FK Delija, koju stalno radi neumorni Tane i ova skromna izložba, ukazaće vam, nadamo se, na ljude i događaje koji zaslužuju nezaborav. Na mnogaja leta! Pokrovitelji izložbe Grad Kikinda i MZ Mokrin. Dragoljub P. Badrljica, profesor ORGANIZATORI: UG „RAŠA POPOV“ I FK „DELIJA“,
Izložba dokumentarnih fotografija Raša Popov
Dobrodošli na izložbu portreta dokumentarnih fotografija pod nazivom „Raša Popov“, koju je organizuje Udruženje Građana Raša Popov kao deo pete manifestacije „Dan Raše Popova“. Ova izložba je posvećena životu i delu istaknutog pisca i novinara Raše Popova, čiji su portreti zabeleženi kroz objektiv autora Imrea Saboa, Aleksandra Stojanovića, kao i fotografije iz privatne kolekcije. Fotografska postavka, iz privatne kolekcije Raše Popova, pruža uvid u različite aspekte ličnosti Raše Popova kroz retko viđene fotografije koje dokumentuju njegovu svakodnevicu, profesionalnu karijeru i lične trenutke. Svaka fotografija nosi sa sobom priču o autorovom karakteru i doprinosu srpskoj književnosti i novinarstvu. Imre Sabo, kao jedan od autor ovih dragocenih fotografija, uspešno je uhvatio duh i suštinu Raše Popova, prenoseći njegovu autentičnost i slojevitost kroz svaki kadar. Kroz ovu izložbu, posetioci imaju priliku da se približe biografskom narativu jednog od najvažnijih intelektualaca 20. veka na prostoru Balkana. Udruženje Građana Raša Popov ponosno predstavlja ove fotografije kao deo svoje misije očuvanja sećanja na istaknute ličnosti i događaje koji su obeležili kulturnu scenu Srbije. Nadamo se da će ova izložba oživeti interesovanje za nasleđe Raše Popova među novim generacijama i podstaći dalje istraživanje njegovog bogatog doprinosa društvenom i kulturnom životu.
Tradicinalni motivi – Orijent Ekspres Zorana Srbljina
Legendarni i najčuveniji voz u istoriji železnice Orijent Ekspres koji je nekada povezivao Pariz i Istambul, a na tom putu zaustavljao se na mokrinskoj železničkoj stanici da bi mašinovođe natakovale vodu u pranoj lokomotivi, mokrinčaninu dr Zoranu Srbljinu ujedno je to i bila inspiracija da oslika jednu epohu Orjent Ekspresa u akvarelu. Izložbu Orijent Ekspres -tradicinalni motivi, predstavljena je u galeriji Doma kulture u Mokrinu, koja je ujedno i označila početak nedelju kulture u Mokrinu koja se po drugi put održava u susret Memorijalu Miroslav Antić i manifestaciji Dan Raše Popova u organizaciji Udruženja „Raša Popov“. Ispred udruženja građana „Raša Popov“ obratio se predsednik udruženja Živko Ugrenović, a izložbu su otvorili Tamara Ristić, i Miroslav Girić.
Samostalna izložba Brace Azarića
U organizaciji UG Raša Popov , pokroviteljstvom MZ Mokrin, u subotu, 5. novembra 2022. godine, u Galeriji Kulturnog centra Mokrina, priređena je izložba ekspesionističkih slika poznatog slikara Brace Azarića. Izložbu je priredio mokrinski likovni umetnik Zoran Tenkeš, koji je uradio i prigodan katalog povodom ove izložbe. O izložbi, umetniku, slikama i sećanjima, su govorili Živko Ugrenović predsednik UG Raša Popov, Jovan Veljin Mokrinski i Dobrivoj Vujin, pesnici. Braco Azarić je rođen u Novim Kozarcima 1951. godine, gde i sada živi i stvara. Ima preko 50 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je mnogih humanitarnih kolonija. Prvu izložbu je imao 1973. godine u Kragujevcu. Selektor je mnogih kolonija kao član žirija na mnogim konkursima. Osnivač i direktor galerije Zdravko Mandić u Novim Kozarcima. Do sada je nekoliko puta izlagao u Mokrinu, za koga ga vežu mnoga prijateljstva sa mokrinskim umetnicima, slikarima i pesnicima.
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2022
U sklopu 32. vaskršnjih svečanosti, u galeriji Doma kulture Mokrin, na Veliku subotu 23. aprila, zvanično je otvorena četvrta po redu Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora. Pokrovitelj izložbe je Mesna zajednica Mokrin, a organizator Udruženje građana „Raša Popov”. Izložbu možete pogledati do 7. maja 2022. godine, u galeriji Doma kulture Mokrin.
Državnička sahrana, sahrana jedne države – Imre Sabo
Imre Sabo, rođen 1956. godine u SFR Jugoslaviji, bio je jedan od najpriznatijih jugoslovenskih foto-reportera svoje generacije. Moglo bi se reći da je bio samouk, iako nikada nije izostao ni sa jednog časa fotografije na Fakultetu dramskih umetnosti, ali uvek samo kao posmatrač. Sa dvadeset i tri godine počeo je da radi kao foto-reporter u Ilustrovanoj politici, a u trenutku kadaje imao dvadeset i četiri godine, dogodila se Titova smrt, kao i to da ga Ilustrovana politika nije akreditovala kao reportera za taj događaj. Međutim, on je na sopstvenu inicijativu pokrio Titovu sahranu. Bez pristupa najboljim lokacijama i bez najbolje opreme na raspolaganju, uradio je veliki posao po kojem će kasnije biti prepoznat, a čiji deo je ovde izložen i objavljen u različitim publikacijama. Kustos izložbe: David Pujadó i Puigdomènech (David Pužado i Pudomenek) Prevele s katalonskog: Tajana Marković, Sonja Stanković, Kristina Stevanović i Doris Pantelić. Na početku otvaranja izložbe intonirana je himna SFR Jugoslavije „Hej Sloveni”, koja je u prostoriju galerije dodatno unela dah nekadašnje domovine. Zvuci ove melodije su kod mnogih prisutnih izazvale jezu i emotivne reakcije. Izložbu su, prigodnim govorom, otvorili predsednik Mesne zajednice Mokrin Živko Ugrenović i sam autor Imre Sabo. Živko Urenović je istako da je današnja izložba ujedno i podsetnik, da se podsetimo da Mokrin ima izuzetne umetnike iz svih sfera umetnosti koji svojim radom predstavljaju pored svojih radova i mesto u kojem su rođeni odnosno odakle su potekli, a to je naravno Mokrin, jedan od njih je svakako i Imre Sabo. Mogu da kažem da mi je bilo zadovoljstvo na angažovanju u pripremi i realizaciji izložbe, zahvalio bih se Zoranu Tenkešu koji je takođe pripremao ovu izložbu i ne samo ovu nego i sve dosadašnje izložbe izložene u galeriji i što zajedničkim trudom pokušavamo da predstavimo i drugu stranu Mokrina, a to je naravno umetnost.