Samostalna izložba Brace Azarića
U organizaciji UG Raša Popov , pokroviteljstvom MZ Mokrin, u subotu, 5. novembra 2022. godine, u Galeriji Kulturnog centra Mokrina, priređena je izložba ekspesionističkih slika poznatog slikara Brace Azarića. Izložbu je priredio mokrinski likovni umetnik Zoran Tenkeš, koji je uradio i prigodan katalog povodom ove izložbe. O izložbi, umetniku, slikama i sećanjima, su govorili Živko Ugrenović predsednik UG Raša Popov, Jovan Veljin Mokrinski i Dobrivoj Vujin, pesnici. Braco Azarić je rođen u Novim Kozarcima 1951. godine, gde i sada živi i stvara. Ima preko 50 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je mnogih humanitarnih kolonija. Prvu izložbu je imao 1973. godine u Kragujevcu. Selektor je mnogih kolonija kao član žirija na mnogim konkursima. Osnivač i direktor galerije Zdravko Mandić u Novim Kozarcima. Do sada je nekoliko puta izlagao u Mokrinu, za koga ga vežu mnoga prijateljstva sa mokrinskim umetnicima, slikarima i pesnicima.
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2022
U sklopu 32. vaskršnjih svečanosti, u galeriji Doma kulture Mokrin, na Veliku subotu 23. aprila, zvanično je otvorena četvrta po redu Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora. Pokrovitelj izložbe je Mesna zajednica Mokrin, a organizator Udruženje građana „Raša Popov”. Izložbu možete pogledati do 7. maja 2022. godine, u galeriji Doma kulture Mokrin.
Državnička sahrana, sahrana jedne države – Imre Sabo
Imre Sabo, rođen 1956. godine u SFR Jugoslaviji, jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih foto-reportera svoje generacije. Sa dvadeset tri godine zaposlio se kao foto-reporter u „Ilustrovanoj politici“. Već naredne godine dogodila se smrt Josipa Broza Tita. Iako nije dobio akreditaciju redakcije za praćenje tog događaja, na sopstvenu inicijativu izveštavao je sa Titove sahrane. Bez pristupa najboljim pozicijama za fotografisanje i bez vrhunske opreme, napravio je seriju fotografija po kojima je kasnije postao prepoznatljiv. Deo tog opusa predstavljen je na ovoj izložbi i objavljen u različitim publikacijama. Kustos izložbe bio je David Pujadó i Puigdomènech (David Pužado i Puigdomenek), a tekstove su sa katalonskog jezika prevele Tajana Marković, Sonja Stanković, Kristina Stevanović i Doris Pantelić. Izložbu su prigodnim govorima otvorili Živko Ugrenović i autor Imre Sabo. Tom prilikom Ugrenović je istakao da izložba predstavlja i podsećanje na značaj umetnika koji potiču iz Mokrina i koji svojim radom predstavljaju ne samo sebe već i sredinu iz koje su ponikli. „Mokrin ima izuzetne stvaraoce iz različitih oblasti umetnosti, koji svojim radom pronose ime svog mesta širom zemlje i sveta. Imre Sabo svakako je jedan od njih“, naglasio je Ugrenović. Govoreći o organizaciji izložbe, Ugrenović je izrazio zadovoljstvo što je učestvovao u njenoj pripremi i realizaciji, zahvalivši se Zoranu Tenkešu, saradniku na ovoj, kao i na svim prethodnim izložbama održanim u galeriji. Istakao je da zajedničkim trudom nastoje da predstave bogat umetnički i kulturni život Mokrina.
Artikviteti Pop D. Đurđev
Svojim književnim, odnosno književno-vizuelnim delima Pop D. Đurđev je stalno inovirao poeziju, oneobičavao je i podvrgavao relativizaciji utvrđenih normi – toliko da danas predstavlja jedinstvenu pojavu u modernoj književnosti za decu i mlade. Definitivno nema autora koji je u toj meri pokušavao da pomera granice, bar ne u ovom po lju književnosti. Njegovo stvaralaštvo karakteriše duh „destruktivnog neimarstva”, odnosno proces razgradnje i destruisanja postojećeg kako bi se izgradila nova estetička forma. U to spada provokacijski, subverzivni, buntovnički duh koji svemu prilazi sa dozom podsmeha i humorističko-ironijske zapitanosti (pa i lascivnosti), koji se igra prepoznatljivim motivima umetničkih dela i neumetničkih elemenata stvarnosti i u toj igri često spaja nespojivo (visoko i nisko, staro i novo, književno i neknjiževno), odnosno dovodi u neposrednu vezu udaljena značenjska i simbolička polja. Đurđevljeva dela možda ponajviše prepoznajemo po intermedijalnosti, to jest po ikoničko-tekstualnim kolažima koji demonstriraju gledanje kao čitanje – i čitanje kao igru i palimpsest značenja. Prof. dr Zorana Opačić
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2021
O MOKRINU I KREATIVNOSTI Mnogo puta se pokazalo da neka mesta imaju posebnu energiju koja čini ljude koji tu žive osobenim i drugačijim. Ta energija ih izdvaja i podstiče da generacijama daju kvalitetne plodove, da deca koja tu odrastaju sanjaju velike snove, tkaju velike misli i svetu donose lepe i plemenite ideje. Baš takvo mesto je Mokrin. Smešteno na granici, simboličnoj liniji koja razdvaja dva prostora, realni i izmaštani, geografski i metafizički, ovo selo je naviklo da rađa velike umetnike, pisce i intelektualce. Kao da energija mesta kod njenih stanovnika budi kreativnost, koja ne posustaje ni pod težinom paorskog života, ni pod jednoličnim ritmom ravničarske svakodnevnice. Pod mokrinskim suncem deca postaju ljudi, a neki ljudi izrastaju u umetnike. Mokrinski umetnici, heroji i tragičari, svojim stvaralaštvom potvrđuju da kreativnost ne bira gde će se pokazati, i u velikom i važnom, i u malom i sporednom. Autentična dela koja se rađaju u miru i tišini malih sokaka, daleko od širokih osvetljenih bulevara, snažno svedoče o trajanju iskonske potrebe za stvaranjem. Tim žarom koji neprekinuto gori od praskozorja ljudske vrste plamte mokrinski slikari, vajari, grafičari i fotografi. Izložbe i minule decenije svedoče snagu njihovih alhemičarskih talenata da elemente prirode preobraze u dela umetnosti – zemlju u skulpturu, ulje u sliku, grafit u crtež. Osobenost Mokrina je tajna koju čuvaju stvaraoci spremni da svoje živote pretvore u svoja dela, i koja će trajati sve dok bude mokrinske dece spremne da postanu umetnici. Neka živi Mokrin! Neka živi umetnost! Prof. dr Vladimir Simić
Skulptura u terakoti „Tri pogleda”, Milan Ramaji, Jovan Blat i Igor Smiljanić
Postavka izložbe vezana je za istraživanje koje sprovodim na doktorskim umetnickim studijama i odnosi se na izradu i prezentaciju skulptura velikog formata u terakoti. Kroz ove skulpture razvijam i definišem razlicite sisteme gradnje vertikalne forme. Postavku ce ciniti skulpture galerijskog formata i fotografije kao prateci deo izložbe. Na fotografijama ce biti prikazani segmenti skulptura velikog formata koje se nalaze u dvorištu meunarodnog simpozijuma skulpture „Terra” u Kikindi. Na osnovu skulptura srednjeg formata definisao sam razlicite sisteme gradnje velike forme, koji nisu do sad upotrebljavani u izradi skulptura u terakoti velikog formata. U tu svrhu cesto sam ukljucivao metalnu ili drvenu konstrukciju, što mi omogucava da u skulpturu uvedem i prazan prostor izmeu segmenata, koji postaje sastavni deo samog dela i definiše ga na odreen nacin. Sve skulpture nastale su u ateljeu „Terra” u Kikindi , koji je jedno od retkih mesta gde je moguca realizacija skulptura u terakoti velikog formata. Ove skulpture rezultat su dugogodišnjeg istraživanja koje sprovodim u ovom ateljeu. Igor Smiljanic, Akademski vajar, 2020. god.
Samostalna izložba karikatura Vasike Tenkeša
Vasika Tenkeš je rođen 1946. godine u Mokrinu. Učestvovao je na mnogobrojnim domaćim i svetskim festivalima karikature, na kojima je često nagrađivan, između ostalog i nagradom na Salonu svetske karikature u Montrealu. Opremio je svojim ilustracijama i nekoliko knjiga, a štampane su mu i knjige sopstvenih karikatura, „Cvetovi dobra” 1972. godine i „Karakiri” 1999. godine. Karikature je objavljivao u novinama i publikacijama Jugoslavije. Zajedno sa B. Šajtincem, Zoranom Jovanovićem, D Stojanovićem, J. Lukićem i A. Pajvančićem, pripadao je „crnom talasu” u jugoslovenskoj karikaturi. Svoj talenat je i izglačao do samosvojne prepoznatljivosti. Bio i ostao jedan od originalnih karikaturista u svetu humora a posebno satire uopšte, dakle, u svetu izuzetne duhovnosti, onoj koja crtežom „piše romane”, kako je to vispreno primetio veliki pesnik, Miroslav Antić. I pored toga, Vasika Tenkeš je ostao skromni Mokrinčanin, koji se nikada u životu nije prsio svojim izuzetnim talentom i autohtonim umetničkim izrazom. Iako pripada starijoj poratnoj generaciji likovnih umetnika čije je stvaralaštvo bilo svakako sputavano komunističkom cenzurom i ideološkim predrasudama, Tenkeš je čitave svoje umetničke karijere bio i ostao na tragu protivnika dehumanizovane stvarnosti, ratne zaslepljenosti i individualne zatupljenosti i gluposti. Nepovodljiv za trenutnim pomodarstvom ostao je veran idejama univerzalizma, koje je realizovao jednostavnim i vanvremenskim crtežom, iz koga je simbolički isplivavao umetnikov naum, duboko ljudski ali po potrebi i vrlo kritički. Svoje likove je smeštao samo u kontekst lične imaginacije, čime je izbegao da pažnju, pre svega produhovljene javnosti, skreće sa svojih osnovnih poruka i time im omogućio maksimalnu koncentraciju na simboliku i metaforiku svog višeznačnog crteža. I baš zbog te posvećenosti opštim temama i večitim ljudskim slabostima i prokletstvima, karikature Vasike Tenkeša je skoro nemoguće vremenski locirati, jer i one nastale na početku njegove karijere, imaju istu svežinu, aktuelnost i prepoznatljivost, kao da su stvarane danas i da se odnose na savremeni trenutak. Ako je jedna od odrednica umetnosti bezvremenost, onda se za Tenkešove karikature itekako može reći, da su večito mlade i da pripadaju svim vremenima. Njih prepoznaju i danas, a biće sasvim pristupačne i jasne i budućim generacijama. Ako bih se usudio da izrazim lično mišljenje o svakoj ponaosob karikaturi, bojim se da bih uskratio i sebi i drugima, nepotpunim sugestijama, ogromnu maštovitost i sugestivnost Vasikinih karikatura. Najbolje je o mudrostima Vasikinih crteža razmišljati, ne na izložbama, već u samoći individualne zapitanosti. Njegove karikature su štivo istovetno kao knjige vrhunskih pisaca. Ono što vidite na Vasikinim karikaturama, znajte, nije to. On nam prikazuje, sve ono što ne vidimo, a želimo ili se tome protivimo, u sebi ili u društvu. Vasika Tenkeš je tvorac mnogih karikatura koje predstavljaju ozbiljnu društvenu kritiku i moralnu opomenu. Na osnovu toga, ali i idejne i likovne autohtonosti, njegove karikature s pravom zauzimaju dostojno mesto u galeriji srpskih karikaturista. Jovan Veljin Mokrinski
Flower Power – Jugoslav Vlahović
Jugoslav Vlahović je rođen 17. marta 1949. godine u Beogradu i međunarodno je poznat srpski likovni umetnik i pedagog poznat po ilustracijama, karikaturama, stripovima i likovnom oblikovanju. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde je sada redovni profesor (Grafika knjige). Kao student bio je aktivan muzičar (mjuzikl “Kosa” Ateljea 212), grupa “Porodična manufaktura crnog hleba” i član performans grupe “Ekipa A3” (Ekipa za Akciju i Anonimnu Atrakciju). Dugogodišnji je ilustrator – karikaturista i urednik nedeljnika NIN (od 1976). Objavljivao u brojnim jugoslovenskim, srpskim i inostranim listovima: The New York Times, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Reppublica, Das Sonntagsblatt, Die Zeit, Courrier International. i dr. Priredio je 80 samostalnih izložbi. Objavio je dvanaest knjiga karikatura i mapu grafika serigrafija Slikari i voajeri (Studentski kulturni centar Beograd, 1981. Opremio je veliki broj knjiga i omota ploča, između ostalih i kompletan opus sastava „Riblja čorba“. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za ilustracije, karikature i grafički dizajn: Pjerova, Braće Karić, Crayon de Porcelaine, Aydin Dogan/Trump Award i druge. Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu i u inostranim muzejima i zbirkama (Bazel, Gabrovo, Bon, Pariz). Priredio retrospektivnu izložbu u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu 2014. Aktivan i na drugim područjima primenjene grafike: dizajnu zaštitnih znakova i logotipa, reklamnih kampanja i dr. Jedan je od osnivača Art directors Club Srbije i Udruženja karikaturista Srbije FECO čiji je predsednik.
Uskršnja izložba likovnih radova mokrinskih autora 2019
ISKORAK KA LIKOVNOJ TRADICIJI MOKRINA Mokrinčani su vrlo talentovan narod, u svim sferama ljudskog života. U pozitivnom smislu, svojim prirodnim sklonostima, porodičnim i društvenim vaspitanjem, vrednoćom i upornošću, s punim pravom i ravnopravno, staju u red istaknutih pregaoca i stvaralaca. O tome svedoči i Uskršnja izložba likovnih autora Mokrina, 2019. godine. Ova izložba ima, pored nesumnjivih umetničkih vrednosti, i kulturno obrazovnu ulogu, jer postaje, zahvaljjujući agilnim entuzijastima, neiscrpno vrelo, sa koga će se napajati budući umetnici, čijim dostignućima će se svet tek diviti. Jer predstavljena likovna dela, nesumnjivo, i zadivljuju i inspirišu. Govoriti o pojedinačnim autorskim dostignućima je, verovatno, samo neuspeo pokušaj ličnih impresija. O svakom umetničkom iskoraku, svaki čovek ima svoje mišljenje i tu intimu je pogrešno narušavati. Svako neka oceni, prema svojim merilima, u susretu sa umetničkim delom, domete i vrednosti koje ono pruža. Ono što savremene Mokrinčane apostrofira kao izuzetne, je ogromna želja i zavidan trud, da očuvaju kulturno istorijsko nasleđe i sa istim žarom organizuju i verske, i običajne, i društvene, i kulturno-umetničke manifestacije, kao nukleuse tradicionalnog okupljanja, upoznavanja, druženja i progresa, i sadašnjih i budućih generacija. Takođe, i ovom izložbom, oni dokazuju da ne zaboravljaju, one koji nisu više sa nama. Videćemo na ovoj izložbi i dela Milana Perića i Jovana Zrnića. To je topao ljudski gest i dužno poštovanje, delu i njihovim odsutnim stvaraocima. Važno je, da likovne izložbe u Mokrinu postanu ravnopravna kockica u korpusu mokrinske duhovnosti. I da u narednim godinama pozdravimo nove slikare i vajare, i uživamo u njihovom umetničkom oblikovanju sveta. Neka cveta likovna umetnost Mokrina, a njena umetnička kolonija, neka raste i razgranjava se! Jovan Veljin Mokrinski
Devedesete – Imre Sabo
Udruženje građana „Raša Popov“ 22. decembra 2018. godine u 19 časova, u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, priredilo je izložbu radova našeg sugrađanina, čuvenog fotografa Imrea Saboa. Sabo je jedan od autora koji su najdublje zadužili novinsku fotografiju, kako u savremenoj Srbiji, tako i u bivšoj Jugoslaviji. Njegov rad je obeležio važne istorijske trenutke, od Kosova osamdesetih godina, preko ratova devedesetih u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, pa sve do događaja u Beogradu. Tema izložbe „Devedesete“ bila je upravo taj ratni opus – fotografije nastale na ratištima, ali i u svakodnevnom životu, u kojima je autor pre svega beležio ljude i njihove sudbine. Kroz četrdeset autentičnih fotografija, prvi put predstavljenih u celini, posetioci su mogli da vide vizuelni narativ jednog vremena koje je obeležilo čitavu epohu. Ovaj događaj bio je prilika da Mokrin ugosti umetnika svetskog formata i da zajedno sagledamo umetnost koja prevazilazi granice novinskog izveštaja i postaje dokument istorije.